Posao koji traži VELIKO SRCE – Dnevni boravak osoba sa invaliditetom MOZAIK

219 0
BOR, (IST media, foto:istmedia) Često ih se setimo samo na Međunarodni dan osoba sa invaliditetom (OSI) iako su svakodnevno tu kraj nas. To su korisnici dnevnog boravka OSI “Mozaik”, osobe sa smetnjama u razvoju, o kojima brinu aktivisti udruženja.

Nemanja voli fudbal i Crvenu zvezdu. Nakon pauze, ponovo je u dnevnom boravku.

“Ovde mi je lepo, pomažem drugima i učim ih kako da se obuku, operu ruke i zube”, kaže uz osmeh.

Tu mu je, reče nam, prijatno, i danas je za njega veliki dan. Oseća se važno, jer je dežuran.

On će za svoje drugare postaviti sto za ručak, što je jedna od mera za socijalizaciju bolesne dece. Na taj način se, objašnjavaju u Mozaiku, oni uče samostalnosti i pripremaju za koliko-toliko normalan život. Bar oni koji imaju kapaciteta za to.

Emilija Stojanović često razgovara sa Nemanjom

Socijalni radnik u Mozaiku Emilija Stojanović, koja na toj poziciji radi prethodnih pet godina, kaže da joj ovaj posao ne pričinjava teškoću. Naprotiv.

“Mi brinemo o deci koja su neiskvarena, deci koja osećaju i vide šta radite za njih i koliko im pružate. Oni se i te kako lepo izražavaju o tome šta osećaju. Pružite im malo a dobijate mnogo više. Svesni su svojih mana i zato znaju da nam uzvrate ljubav. Zaista su mnogo vezana za nas, jer su neka od njih ovde prvi put progovorila”, kaže ona.

Objašnjava nam kako joj tokom vikenda deca nedostaju.

“Često me zovu roditelji koji kažu da im deca plaču, strahujući da se već u ponedeljak nećemo videti”, kaže Emilija, koja prati napredak svakoga ponaosob.

U objektu koji koristi Mozaik trenutno ih je tridesetak. Uzrasta su od 6 do 36 godina, među njima su deca sa paralizom i Daunovim sindromom, i što posebno zabrinjava, u poslednje vreme ih je sve više sa dijagnosticiranim autizmom.

U Mozaiku većina korisnika dolazi svakodnevno, i pruža im se neophodna usluga. U boravak dolaze posebnim kombijem koji je namenjen baš njima, sa dizalicom za kolica. Imaju dva obroka dnevno, što mnogo znači roditeljima teškog materijalnog stanja.

Vitrine Mozaika su ispunjene raznim spravama za edukaciju, jer se mnogo radi na njihovom osamostaljivanju, kako bi kasnije, bar većina njih, bili ravnopravni članovi društva.

“Naša uloga je u tom pogledu jako velika, jer ih učimo kako da održavaju higijenu, pakuju svoje lične stvari, ili da se hrane. Jer, neka ne mogu da koriste pribor, ne umeju da se obuku i izuju”, kaže ova socijalna radnica.

Mozaik radi više od 10 godina i namenski se finansira novcem lokalne samouprave.

Ova usluga mnogo znači roditeljima, koji se zbog svojih dnevnih obaveza ne mogu posvetiti bolesnoj deci maksimalno 24 sata.

“Njima je ovo od velike koristi i pravo blagostanje”, tvrdi Emilija.

Kaže da za posao koji radi treba mnogo strpljenja i pre svega – veliko srce.

 

Rađe plaćaju kazne nego da zaposle osobu sa invaliditetom

Povodom Međunarodnog Dana osoba sa invaliditetom, sa predstavnicima udruženja i njihovim članovima razgovarali su danas gradonačelnik Bora Aleksandar Milikić (koji je prethodno obišao Mozaik) i Dobrica Đurić, član gradskog veća zadužen za socijalnu politiku.

Milikić je podsetio da su ove godine neke stvari pomerene sa kritične tačke, jer su donekle stvoreni uslovi da se osobama sa invaliditetom poboljša kvalitet života.

“U 2018. smo obezbedili dodatne rampe za pristup osobama sa invaliditetom i “gusenice” za stepenište (Centar za socijalni rad) gde je nemoguće postaviti rampu. Ove godine, za osobe sa oštećenim vidom ozvučeni su semafori na pešačkim prelazima”, podseća on.

Kada je reč o zapošljavanju ove ugrožene kategorije ljudi, Milikić podseća da je Zakon definisao da na svakih 50 zaposlenih mora biti zaposlena i jedna osoba sa invaliditetom. U suprotnom, moraju platiti državi određena novčana sredstva.

Razgovori u gradskoj upravi su prilika da se čuju potrebe osoba sa invaliditetom

“Nažalost, u Boru ne postoji ta praksa, pa neke firme rađe pribegavaju drugoj mogućnosti”, kaže gradonačelnik.

Sumirajući 2018. u oblasti kojom se bavi kao član gradskog veća, Dobrica Đurić podseća da je preko aktivnih mera zapošljavanja, preko javnh radova ili samozapošljavanja, u 2018. godini iz budžeta grada izdvojeno 30 miliona dinara.

“Invalidi uvek imaju prednost pri zapošljavanju i lokalna samouprava čini dosta na tom planu. I u narednoj godini ćemo u najmanju ruku izdvojiti ista sreddstva i za zapošljavanje i za pristupačnost”, kaže Đurić.

On poziva organizacije koje se bave ovom problematikom da gradskoj vlasti dostave informacija o tome šta su potrebe, kako bi se pokrenulo njihovo rešavanje.

 

 

Sadržaj sa sajta može se preneti samo uz poštovanje USLOVA KORIŠĆENJA

Slične vesti

Napiši komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

X