U Zaječaru su sinoć svečano otvoreni 22. Dani „Zorana Radmilovića“ – Otvarajući ovaj festival želim vam da se osećate lepo i uzvišeno, rekao otvarajućo festival akademik Dragoslav Mihailović – Ansambl Pozorišta Timočke krajine „Zoran Radmilović“ izveo premijerno praizvedbu komada „Skupljač“ Dragoslava Mihailovića u adamptaciji i režiji Irfana Mensura – Zoranov brk dobio Irfan Mensur za tumačenje uloge Egona
„Uspeli smo“ rekao je vršilac dužnosti upravnika Pozorišta Timočke krajine „Zoran Radmilović“ na otvaranju festivala vidno uzbuđen. Dane je otvorio akademik Dragoslav Mihailović:
„Dragi Zaječarci, poštovani prijatelji, pošto mi nije poznato kako se otvaraju pozorišni festivali ja ću vam večeras izreći nekoliko rečenica o glumačkoj tremi. Zoran Radmilović i ja smo bili dugo godina prijatelji ali se desilo tako da nije učestovao ni u jednoj mojoj predstavi niti smo imali profesionalne odnose. Sredinom osamdesetih godina, pošto mi je izašla knjiga „Čizmaši“ bio sam pozvan da učestvujem u jednoj književnoj večeri u jednoj srednjoj školi u Beogradu. I predložili su mi da iz moje knjige čita Zoran Radmilović. Naravno da sam ja to primio sa najvećim oduševljenjem. Razgovarao sam sa Zoranom, dao sam mu knjigu, izabrao mesta koja, po mom mišljenju, treba da pročita. Polako se bližio taj dan kad nas dvojica, praćeni kritičarem, traba da izađemo pre nekoliko stotina učenika gimnazije. Uoči tog izlaska,oko tri sata noći moj telefon je iznenada „uzbuđeno“ zazvonio. Čuo sam njegov glas: „Mi sutra treba da čitamo u ovoj školi. Da li ti misliš daću ja to umeti. Ti imaš neki uvrnut jezik, kako ću ja to da čitam“, pitao je Zoran. Ja kažem čitaj kao da si u tvom Zaječaru. Sutradan on je to pročitao sam velikim uspehom, deca su prosto skakala od oduševljenja slušajući ga. Otvarajući ovaj festival želim vam da se osećate lepo i uzvišeno hvala!“
Neposredno pre premijere emitovan je tonski snimak na kom se čuje glas Josipa Broza Tita koji na krajnje negativan način govori o predstavi Dragoslava Mihailovića „Kad su cvetale tikve“.
A onda je usledila glumčka igra.
Ansambl zaječarskog pozorišta (u podeli igraju Irfan Mensur, Tatjana Beljakova, Milan Caci Mihailović, Ana Bretšnajder i Milutin Vešković) izveo je komad „Skupljač“ Dragoslava Mihailovića. Retko se dešava da pozorišta u Srbiji igraju praizvedbu domaćeg pisca. U ovom slučaju onog za koga je Irfan Mensur ovih dana rekao da je istorija pozorišta na ovim prostorima.
U najkraćem. Bivši informbirovci se skupljaju sredinom osamdesetih godina u neuspeloj nameri da ostave neko svedočanstvo o patnjama kroz koje su prošli. Irfan, kako je i sam rekao, nije pravio priču o 48. godini o kojoj svi znamo i svi su dali svoj sud „sem gospodina Kapičića koji nepristaje na sud istorije“.
Na pitanje novinara kako komentariše reakcije publike da je predstava mučna Irfan je odgovorio:
“Drago mi je da predstava izaziva mučninu jer se radi o ljudima. Kad bi ljudi osetilli mučninu u odnosu na revoluciju, jednu, drugu, treću, to je nešto uopšteno. Ali pošto sam ja radio predstavu o ljudima kojima je sudbina uništena nekom istorijskom činjenicom. Ja sam presrećan što je ta reč izašla u prvi plan. To je put kojim sam krenuo.“
Dragoslav Mihailović je odmah po završetku predstave „ujurio“ je u garderobu, vidno uzbuđen, i prilazio svakom sa zahvalnošću. Po svemu sudeći da je napravljen dobar posao. Nije očekivao da će od njegovog dela ispasti ovakvo pozorište kakvo je dobio, rekao je Irfan Mensur:
“Nisam mu otkrivao ni jednu sitnicu onoga što smo radili. Bilo je to iznenađenje za njega. Hvala dragom Bogu bilo je to prijatno iznenađenje. On sad sa prijateljima slavi što je vrlo značajno za nas, veruj te mi…/…ja sam ovu predstavu pravio kao sudbinsku, kao predstavu sudbine tri čoveka koja je neka istorija i neka godina samlela. Mene je više interesovala ljudska drama nego što me interesovala 48. Ja sam uleteo u ovaj posao sa izvesnom tremom. Pre svega praizvedba je u pitanju. I ozbiljan pisac je u pitanju. I čovek koji je institucija sam za sebe. Dragoslav je jedna pojava u srpskoj kulturi i trebalo je opravdati sve ono što nosi breme takvog pisca. Ja sam naravno od njegovog komada pravio svoje pozorište i dobio sam njegovu dozvolu da pravim svoje pozorište. Jedino što mi je rekao prepočetka rada bilo je „možeš da me kratiš ali ne moj da me kratiš za glavu“. Ja sam ga kratio, prilagodio svojoj pozorišnoj estetici ali nisam dopisao ni jednu reč jer mi je zabranio da dopišem i jedno jedino slovo…/…niste me pitali ali moram da kažem. Glumcima i svima koji su radili ovaj komad zajedno sa mnom, nisam im čestitao. Samo sam svakom ponaosob rekao hvala. Iz prostog razloga što mislim da večeras čestitati ne znači ništa ali reći hvala kad se napravi predstava u ovakvim okolnostima, u kojima svi živimo, a naročito naša kulutura jadna i bedna, onda je to podvig. Nadam se da će zaječarsko pozorište, koje ima pristojan plan daljeg razvoja i ove i naredne sezone, uz ovu predstavu koja bi na neki način trebalo da bude estetska norma zaječarskog pozorišta, da profunkcioniše na novoj osnovi.Ovo pozorište je uvek bilo otvoreno prema kvalitetu i mislim da ne bi smelo da se povinuje zahtevima mase, publike nego bi moralo da ima svoju estetiku i svoje tumačenje pozorišta, a mislim da sad imaju šansu. Došla je jedan generacija ljudi na kojima ostaje zaječarsko pozorište i koju su željni rada. Nije više u zaječarskom pozorištu rad nego je samo problem obezbediti mogućnost da rade. Oni su željni da rade.
Akademik Dragoslav Mihailović otvara festival
“ Milutin Vešković: „Mislim da je irfan sa ovom adaptacijom, a pogotov sa načinom na koji je postavio ovaj komad aktuelizovao i na neki moderniji način postavio sve to. Poznata je njegova estetika koja izbija iz same predstave i kada se to tako dobro upakuje to prosto stoji. Mi smo verovali reditelju. Šta je od svega toga ispalo mislim da publika može bolje da kaže koliko je to aktuelno. Ono što je bitno da smo se mi bavili ljudskim patnjama i nesrećama u nekom ludom vremenu, a ne 48.“
Ana Bretšnajder: „Želim da se zahvalim na prilici da igram na ovom festivalu, da radim sa ovakvom ekipom, da uživam u celoj stvari i da imam tu retku priliku, koju moja generacija nema da jednostavno čujem neka iskustva, koja ne bih imala prilike da čujem da nisam radila ovu predstavu i jednostavno da kažem da mi je bila čast.“ Zoranov brk, za glumca večeri dobio je Irfan Mensur iz ruku Đurđije Cvetić, ovogodišnjeg predsenika žirija festivala. Trećeg dana festivala na programu je promocija knjige „Pozorišni rečnik“ Milovana Zdravkovića i časopisa „Scena“. Pozorišna publika će videti komad „Svečana večera u pogrebnom poduzeću“ Ive Brešana u režiji Snežane Udicki i u izvođenju Narodnog pozorišta iz Užica.
