Foto: Jovica Zečević
Tekst i prevod: Sanja Kamenović
O Roma ando Boro arakhenape ko trito manjina, em o pherdo len đivena ko phurane rudarska khera kola si kherde angalo em palo Dujto svetsko rato.
But i cikno brojo e kherutne kola isilen pe khera em so đivena ko stanoja, iako si ki procena kaj ko giz isi o duj milja o manuša ki akhija nacionalno manjina.
O kherutni ko Burim Limanaj si jek thar lendar.
O akhava manuš thar saranda berša, živinel privatno pe romnjaja em pe štaren čhavorencar ki jekh soba. Thari opština 2014 berš,dobinđa o stano ki ulica Dositej Obradović, ali pe usloja kola nane si dostupna ko 21. vek đivdipaskhe.
Isiamen problem e struja, sosi o prethodno vlasnik na platinđa o računija em ačhilo o dugo pa golese i Elektrodistribucija na vodinela i briga amendar. Te šhaj pale te priključinela amen, rodena amendar te platina redovno o dugoja, phenela o Burim.
Ov pe kherutnencar živinel tharo socijalno pomć em našti te izdržinena,em golese arakhle dujto kher. Lesoro phral tharo inostranstvo ,dinja lenge te bešen ko leskho kher, kate o len šov đženja đivena bahtalo đivdipe.
But bi mangavine te šhaj mi kherutni oveline bahtale em te šhaj te isilen sa o šukhar usloja me čhavenge đivdipaske. Te ovela len peskhe soba te šhaj te sikljon,ona đžana ki škola em si šukhar o đaci, i škola dela len o knjige a za ko aver so treba, amen arakha o lenge, vakherela o Burim.
O taćiphe ko stano nanaj, em adalese mora korkore te rodena sostar te taćarenaphe o jevend. Na naj len ni kupatilo, o kenefi.
O panji za ko njanjovibe taćharava ko šporeti. Pharo i ali… arakhamen sar džana, vakherela o Burimesiri romnji Hama.
O štar čhave, tharo trin džene kola redovno džana ki osnovno škola, tharo 4-12 berša rodenana te ovela len posebno soba za ko lengo kutak, so phenelape. Razuminena jek avre, em delinena sa pa i sovena ko jek kreveti. Socijalno pomoć em o dečijo dodatko but i cikno lenge, jedva resela lenge ko masek.
Mirjana Žikić, o referent za ki privreda em za ko društvena buća andi gradsko uprava ando Boro, phelela kaj o baro brojo thar adala zgrada o khera kate đivena o Roma si isknjižime andaro knjige tharo plano Grad Bor, em ako resela džiko adava te rušinenape o adala phurane zgrade, o romane kherutne ačhona bizo smeštaj.
O usloja đivdipase em za ki higijena ko akhala objektija arakhenape ko minimum.
Slično mislibaske isi i o Saša Kamenović o pedagoški asistent em o učesnik tharo LAP.
Ov si zadužime za ko oblast sikljovibnase o Roma, em pratinel o sa problemija koja arakhenape ko svako dive.
O pherdo Roma i dalje živinena ko posebna uslovija kate isi o nehigijenska uslovija ko melalipe. O amaro Giz o Boro i spremno te učestvuvinel ko sa evropska projektija em anela donatorska sredstva sar bi o uslovi đivdipaske oveline pošukhar. O kinesko kompanija Serbia Ziijin Coper si baro vlasnik thari nakli firma RTB Bor, dolđa sa o phuva em o thana kate i o zgrade adala em golese pharo perela e Romenge adava, varkerela o Kamenović.
Em dži na arakhelape trajno rešenje e kherutnenge kola đivena ko čororipe sar o kherutne Limanaj, o akhala šov džene manuša đivena diveske .
I kherutni tharo Burim Limanaj, đivena tharo socijalno pomoć i dečijo dodatko al adava si but i hari. Prijavime si ki Nacionalno služba za zapošljavanje, ali na najlen buti. Burim trudinelape te arakhel nesavo buti ki sezona, te šhaj čhavenge te kinel haibnaske em te urjavela len. Od okhola divesa postaninde korisnici ki narodno kuhinja, so pomožinela len dobor.
Dži na geljam ki narodno kuhinja,korkore kherđam sa. Kherđom krompiri, makarone ,samo o čhave te na oven bokhale. Dži platina i struja em i kirija, na ačhola menge but o saja. Snalazinamen sar džana. I me bi mangavine o čhave svako dive te isi te han o mas, o voće, povrće, o gudlo. Akhana bar ovela men jek kuvime obroko, phagi i Hama, em phenela kaj bi lako oveline lenge te šhaj te arakhen o stan kate isi sa so akhate nanelen.
Khobor o Lokalno akciono plan ka pomoginel e Romenge ko sa riga,zavisinel tharo pherdo faktorija em o jek korako si kherdo prekalo LAP.
O tekst alo anglal Projekat“LAP lupa“, kova lovarel o Ministarstvo za ki kultura i javno dikhibe RS ki 2021 berš. O akhava sadržaj i bari odgovornost thar glavno realizatori ko akhava projekto, em na menjinela nisava misliba za ko Ministarstvo .
Otkrivamo: Težak život Roma bez rešenog stambenog pitanja i bez prilike za zaposlenje
Romi u Boru predstavljaju treću manjinu po brojnosti, ali većina njih stanuje u kolektivnim rudarskim zgradama koje su izgrađene pre ili neposredno posle Drugog svetskog rata.
Veoma je mali broj porodica koje imaju svoj stan ili kuću, iako, prema procenama, na teritoriji grada živi oko dve hiljade pripadnika ove nacionalne manjine.
Porodica Burima Limanaja jedna je od njih.
Ovaj četrdesetogodišnjak živi privatno sa suprugom i četvoro dece u jednoj sobi. Od opštine Bor dobio je 2014. stan u ulici Dositeja Obradovića, ali sa uslovima koji nisu dostojni života u 21. veku.
Imamo problem sa strujom, jer je prethodni vlasnik ostavio neizmirene račune i Elektrodistribucija je obustavila isporuku električne energije. Da bi nas priključili, traže garanciju da će se redovno izmirivati obaveze, kaže Burim.
On sa porodicom živi od socijalne pomoći i ne može to da garantuje, zbog čega su morali da potraže drugi smeštaj. Rođak iz inostranstva im je iznajmio malenu sobu gde u samo nekoliko kvadrata njih šestoro živi skromnim životom.
Najviše bih voleo da mogu deci da obezbedim normalne uslove za život. Da imaju svoju sobu. Ona idu u školu i dobri su đaci. Škola im obezbeđuje knjige a za ostalo se snalazimo, kaže Burim.
Grejanja u stanu nema, pa su primorani da za zimu sami obezbede ogrev. Nemaju ni kupatilo.
Vodu za kupanje grejem na šporetu, teško je, ali… snalazimo se, uskače u priču Burimova supruga Hama.
Četvoro dece, od kojih troje ide redovno u osnovnu školu, uzrasta od 4 do 12 godina čezne za svojim kutkom, ali sa razumevanjem i strpljenjem dele krevet, to malo prostora i nade u bolju budućnost.
Socijalna pomoć i dečji dodatak nedovoljni su za normalan život.
Mirjana Žikić, referent za privredu i društvene delatnosti u gradskoj upravi Bora, kaže da je većina zgrada u kojima žive Romske porodice izknjižena iz plana Grada Bora, pa samim tim ukoliko dođe do rušenja takvih zgrada, porodice ostaju bez smeštaja. Uslovi za život u ovakvim objektima su na higijenskom i bezbednosnom minimumu.
Sličnog mišljenja je i Saša Kamenović, pedagoški asistent i učesnik u izradi LAP-a. On je zadužen za oblast obrazovanja Romske nacionalne manjine, ali prati sve probleme sa kojima se ova manjina svakodnevno suočava.
Većina Roma i dalje živi u podstandardnim romskim naseljima u kojima vladaju nehigijenski uslovi za život. Grad Bor je spreman da učestvuje na evropskim projektima i obezbedi donatorska sredstva, kako bi se uslovi stanovanja poboljšali, ali, dolaskom kineske kompanije Serbia Ziijin Copper (Ziđin), koja je postala većinski vlasnik nekadašnjeg RTB-a Bor, situacija za romsku zajednicu se pogoršala, objašnjava Kamenović.
I dok se ne nađe trajno rešenje za većinu porodica koje žive u sličnim ili čak i lošijim uslovima od porodice Limanaj, ova šestočlana porodica nastavlja borbu za preživljavanje.
Porodica Burima Limanaja živi od socijalne pomoći i dečjeg dodatka. Nedovoljno za normalan život. Iako su prijavljeni na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje, nemaju posao. Burim se trudi da pronađe makar sezonske poslove kako bi povećao skromni budžet i omogućio deci bolji život. Od nedavno su korisnici narodne kuhinje, što donekle olakšava život ove porodice.
Dok nismo koristili narodnu kuhinju, snalazili smo se za hranu. Kuvala sam krompir, makarone, šta imam da deci spremim ručak. Dok platimo kiriju i struju ne ostane mnogo para. Pa se onda snalaziš. I ja bih volela da moja deca svaki dan imaju meso voće i povrće, i slatkiše. Sad imamo bar jedan kuvani obrok, očajna je Hama, i dodaje da bi im mnogo lakše bilo kada bi mogli da nađu stan u kome će uslovi za život bit dostojni čoveka.
Koliko će donošenje Lokalnog akcionog plana koristiti romskoj zajednici i doprineti poboljšanju kvaliteta života Romskih porodica, zavisi od mnogo faktora. A prvi korak je načinjen upravo donošenjem LAP –a.
Tekst je nastao kroz Projekat „LAP Lupa“ koji sufinansira Ministarstvo kulture i javnog informisanja RS u 2021. godini. Sadržaj je isključivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Ministarstva.
