Pobednici Natpevavanja Omladinski hor „Milka Stoeva“ iz Burgasa sa dirigentom Svetlom Stoevom
NEGOTIN, (IST Media, tekst i foto: Zdenka Tomić) Više od dve stotine horista iz osam ansambala označilo je početak 53. Mokranjčevih dana u Negotinu združenim izvođenjem „Šeste rukoveti“ koju je Stevan Stojanović Mokranjac posvetio baš ovom gradu.
Pod upravom Tamare Adamov Petijević, na daleko poznatu „Knjigu piše Mula paša“ zapevao je kao solista tenor Ljubomir Popović u pratnji učesnika Natpevavanja: Omladinskog hora „Milka Stoeva“ iz Burgasa (Bugarska), Mešovitog hora KUD „Jevnica“ iz Jevnice (Slovenija), hora Prijatelji muzike „Rozafa Expression“ iz Skadra (Albanija), Hora pri Hramu Svetog Đorđa u Beogradu, te subotičkog „Collegium Musicum Catholicum“ i tri negotinska hora: Hrama Svete Trojice, Umetničke škole “Stevan Mokranjac” i novoformiranog Negotinskog pevačkog društva “Mokranjac”.
U svom nadahnutom obraćanju balerina Aja Jung, direktorka Beogradskog festivala igre i besednik ovogodišnjih Mokranjčevih dana istakla je hrabrost srpskog kompozitora da sa svojom muzikom putuje u daleki svet i stigne do svetskih koncertnih sala, jednako uspešan i kao menadžer i kao umetnik.
„Bio je ličnost o kojoj niko osim profesionalnih zavidljivaca nije izgovorio ružnu reč. Oduvek je tu ta zavidljivost, kao nemogućnost da uspeh oprostimo i uspešne sasvim prihvatimo. Barem ne dok su živi. To je korov koji smo najbolje zalivali, istovremeno negujući tradiciju narikanja prosečnih i loših nad onim što su mogli, a nisu uspeli. Jer, neko im je oduvek smetao, suviše štrčao u odnosu na projektovano i dozvoljeno. Danas su društvene mreže zamenile kafane i ulicu, pa su zavidljivci još glasniji. Ljudi bez dela, danas ne moraju imati ni lica” – rekla je Aja Jung i postavila pitanje: „Da li smo mogli više uraditi za Mokranjca? Ili bar približno koliko je on uradio za nas? Svakako da jesmo. Bar toliko da u svakoj osnovnoj školi deca znaju njegovo ime, i umeju da nabroje neke kompozicije koje su nas činile i još uvek čine svetom. Bio bi to mali znak da smo na nekom dobrom putu, a ne na onoj nizbrdici na kojoj ni svi naši učitelji i nastavnici nisu čuli za Mokranjca.“
Baš zato, istakla je Aja Jung, festival „Mokranjčevi dani“ i svi oni koji se oko njega okupljaju, a posebno muzičari, muzikolozi, kritičari i ljudi od struke ali i Ministarstvo kulture, treba da učine napor i da “sve buduće talente i vizionare zadrže ispod svog plašta”.
”Ako postignemo da bar jedno dete, kroz priču o čika Mokranjcu, sazna da talenat i želja za uspehom uvek pobeđuju, možda ćemo u budućnosti imati više razloga za optimizam i sreću. Kada učinimo da nekim novim klincima autoriteti postanu vrhunski umetnici ili naučnici, oni najbolji među nama, možda i mi sami postanemo bolji i uspešniji ljudi. Međutim, to se ne postiže kunjanjem i kuknjavom, nego velikim radom i hrabrošću. Onako kako je to Mokranjac činio! U svom (ne)vremenu” – završila je svoju besedu Mokranjcu, Aja Jung.
U ime domaćina festivalsku publiku i goste pozdravio je Vladimir Veličković, predsednik Opštine Negotin ističući:
”53. “Mokranjčevi dani” su naše “Hvala Stevanu Mokranjcu” na tome što je Negotin učinio muzičkim gradom, a svoje sugrađane i Srbiju ponosnim delom muzičkog nasleđa Evrope i sveta“.
Za ovogodišnji Festival obezbeđeno je oko devet miliona dinara. Četiri miliona izdvojila je lokalna samouprava, koja je uz Ministarstvo kulture pokrovitelj Festivala, dok će preostala dva miliona činiti donacije sponzora i prihod od ulaznica.
Inače, činjenica je da su tokom poslednje decenije „Mokranjčeve dane“ otvarali predstavnici Ministarstva kulture, državni sekretari, savetnici, umetnici, ali i direktor negotinskog Doma kulture, episkop u ime srpskog patrijarha… Tako se dogodilo da su ministri kulture u poslednjih deset godina samo dva puta otvarali jednu od naznačajnijih manifestacija u Srbiji, 2010. godine Nebojša Bradić i godinu dana kasnije Predrag Marković.
Prvi i najatraktivniji festivalski program Natpevavanje horova ustanovljeno je 1974. godine a ovoga puta okupilo je, na iznenađenje publike, četiri potpuno različita hora, kako u programskom, tako u generacijskom smislu. Žiri u sastavu: dr Sonja Marinković, mr Tamara Adamov Petijević i dr Miloje Nikolić odlučio se za novinu u ocenjivanju po kojoj ubuduće neće biti klasičnog rangiranja horova.
„Uveli smo novinu da ne rangiramo horove, već da im dodelimo posebno priznanje za najimpresivnije horske elemente jer je to putokaz u kom se smeru kreću i u kom bi trebalo da rade“ – rekla je dr Sonja Marinković, selektorka Festivala.
Na oduševljenje publike koja je sudeći po komentarima i aplauzima navijala za devojčice i devojke u crvenim haljinama, žiri je doneo odluku da titulu pobednika Natpevavanja ponese Omladinski hor „Milka Stoeva“ iz Burgasa (Bugarska) koji je pokazao svu lepotu horske škole pevanja iz svoje zemlje a prisutne u sali Doma kulture dodatno razgalio radovanjem zbog osvojenog priznanja koje kako kaže njihov dirigent Svetla Stoeva nisu očekivali, šta više po prvi put su se pred dolazak u Negotin sreli sa stvaralaštvom Stevana Stojanovića Mokranjca.
Bugarskom horu je pripala Statueta Stevana Mokranjca, rad vajara Nebojše Mitrića i pravo da na narednom Festivalu prirede celovečernji koncert, baš kao što je tu čast 2015. godine imao Akademski hor „Angel Manolov“ iz Sofije sa dirigentom Darenom Popovom.
Mešovitom horu KUD-a „Jevnica“ iz Jevnice (Slovenija) i dirigentu Katarini Trček Marušič pripalo je priznanje za osmišljenu interpretaciju kompozicije „Ne ori, ne sej“ u aranžmanu Radovana Gobeca i za negovanje nacionalnog repertoara, horu Prijatelji muzike „Rozafa Expression“ iz Skadra (Albanija) kojim je dirigovao Zef Čoba priznanje za uspelo originalno tumačenje Mokranjčeve „Tebe pojem“ dok je Hor pri Hramu Svetog Đorđa u Beogradu sa dirigentom Emilijom Milin poneo priznanje za autentično ostvarenu molitvenu atmosferu na koncertu.
Prateći program prvog festivalskog dana bilo je otvaranje izložbe Miloša Šobajića, renomiranog srpskog i francuskog slikara i vajara čija se umetnička dela nalaze u tridesetak svetskih muzeja. Šobajić iza sebe ima blizu stotinu samostalnih i više od 400 kolektivnih izložbi, a u Todorčetovom konaku u Negotinu izlagao je sredinom devedestih godina. Njegova izložba na 53. Mokranjčevim danima je iz kolekcije umetničke galerije „Radionica duše“.
