Opada podrška građana ulasku u EU

171 0

Ulazak Srbije u EU je u junu podržavalo 49% građana, što je dva procentna poena manje u odnosu na prethodno istraživanje iz decembra 2011, pokazalo je redovno istraživanje vladine Kancelarije za evropske integracije. Iako je reč o blagom smanjenju, trend pada podrške članstvu u EU je prisutan već neko vreme, što se uglavnom objašnjava izostankom konkretnih rezultata na tom planu koji bi doneli boljitak građanima u svakodnevnom životu. Srpski zvaničnici za evropske integracije ističu da je podrška i dalje visoka, odnosno oko 50%, kao i da se smanjio broj građana koji su protiv učlanjenja. Takođe, i dalje veliki broj građana podržava reforme, ali i njihov broj opada, pokazalo je istraživanje.

 

 

Na referendumu sa pitanjem “Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU?” 49% građana Srbije izjasnilo bi se za, 25% protiv, 19% ne bi glasalo, dok 8% ne zna šta bi odgovorilo, rezultati su prvog ovogodišnjeg istraživanja “Evropska orijentacija građana Srbije – trendovi”, koje je Kancelarija za evropske integracije sprovela krajem juna.

 

Anketa rađena prema standardu Eurobarometra, u kojoj je učestvovalo 1.034 ispitanika starijih od 18 godina, pokazuje da je sadašnji nivo podrške građana EU za 2 procentna poena manji u odnosu na prethodno istraživanje koje je sprovedeno u decembru 2011. Takođe, u odnosu na decembar za 3 procentna poena je manje onih koji su protiv članstva Srbije u EU, dok se procenat građana koji ne znaju kako bi se izjasnili povećao se za pet procentnih poena.

 

Članstvo u EU bi za 41% građana bila dobra stvar, 28% smatra da je to loše, a 31% smatra da to nije ni dobra ni loša stvar, navodi se u istraživanju.

 

Potpredsednica Vlade za evropske integracije Suzane Grubješić je navela da je reč o blagom padu podrške čiji je uzork izostanak pravih unutrašnjih reformi u prethodnom periodu i rezultata koje građani mogu da osete u svakodnevnom životu u prethodnom periodu. Prema njenim rečima, posle ukidanja viza, građani praktično nisu osetili nijedan pomak na putu ka EU koji se direktno tiče njihovog svakodnevnog života.

 

“Ipak, dobro je da je i dalje oko 50% građana za ulazak Srbije u Evropsku uniju, što je najveća podrška bilo kom društvenom procesu u zemlji”, rekla je Grubješić agenciji Beta.

 

Direktor vladine Kancelarije za evropske integracije Milan Pajević ocenio je da su “izvanredni rezultati” istraživanja o podršci učlanjenju Evropskoj uniji a pad podrške objasnio teškoćama s kojima se suočavaju građani Srbije.

 

“Činjenica je da poslednjih godina to pada ali za par procenta. To je sasvim razumljivo imajući na umu životne teškoće s kojima se svi suočavamo i zaista natrposečne probleme u rešavanju svakodnevnih pitanja”, rekao je Pajević za Prvi program Radio Beograda.

 

Među onima koji bi glasali protiv članstva Srbije u EU, najveći procenat, odnosno 19%, smatra da članstvo Srbiji ne bi donelo ništa dobro, 14% građana se protivi ulasku Srbije u EU zbog “politike uslovljavanja, ucena i pritisaka”, dok je 15% onih koji ne znaju, odnosno nemaju odgovor zašto bi glasali protiv.

 

Po 11% građana navodi da bi glasalo protiv članstva jer ih očekuju lošiji život ili ekonomska propast, zatim zbog loših iskustava drugih zemaljama, odnosno ocene da EU nema budućnost, a isti procenat građana kao razlog navodi to što ne želi ili ne voli EU.

 

Kao glavne faktore koji otežavaju ulazak Srbije u EU, građani su navodili politiku stalnog uslovljavanja EU (37,48%) i nesposobnost domaćeg rukovodstva (19,44%), dok se smanjio broj građana koji kao prepreke članstvu vide mentalitet građana Srbije i nespremnost na promenu (8,14%).

 

Najveći broj gradana, 41%, i dalje vidi Kosovo prepreku u pridruživanju.

 

Velika većina građana, 61%, smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo svakako rešavati, nezavisno od toga da li to traži EU. Da sa Prištinom ne treba razgovarati o drugim problemima nego samo o statusu Kosova smatra 19% građana, dok 20% nema stav.

 

 

I dalje veliki broj građana, 68%, smatra da bi reforme neophodne za ulazak Srbije u EU trebalo sprovoditi i da nisu uslov za članstvo, već zbog samih građana, radi stvaranja bolje Srbije. Ipak, uočljiv je pad bezuslovne podrške reformama u odnosu na prethodno istraživanje, kada je 85% građana izrazilo pozitivan stav prema reformskim procesima.

 

Da reforme uopšte ne treba sprovoditi smatra 4% građana, 16% nema nikakav stav, a 12% smatra da ih treba sprovoditi prvenstveno da bi ispunili uslovi za ulazaka u EU.

 

Najviše građana, 41%, borbu protiv korupcije svrstava među najznačajnije, kao i reformu pravosuđa (27%).

 

Prema istraživanju, trećina građana (33%) smatra da je reforma pravosuđa imala najpozitivnijii efekta na svakodnenvi život, a 10% borbu protiv korucpije, dok 22% navodi da nijedna reforma nije značajnije uticala na svakodnevni život.

 

Korupciju kao problem za napredak u pridruživanju navodi 12%.

 

Grubješićeva je navela da su građani veoma svesni da su evropske integracije vetar u leđa borbi protiv korupcije i da zato Vlada ima obavezu da u rasvetljavanju afera poput “Agrobanke” i spornih privatizacija ide do kraja i da one dobiju sudski epilog.

 

Šta donosi status kandidata

 

Najviše građana smatra da će status kandidata Srbiji doneti bolji život i nova radna mesta (32%) i pristup evropskim fondovima (27%), dok je značajno opao procenat onih koji to povezuju sa više administrativnih obaveza, većim cenama i porezima, što je stav koji trenutno ima 17% građana. Stopa građana koji su rekli da ne znaju ili su odbili da se izjasne povećala se sa 3% u decembru prošle godine na 13% u junu 2012.

 

Za najveći broj građana, njih 39%, EU i dalje predstavlja put ka boljoj budućnosti mladih ljudi, više mogućnosti za zapošljavanje (35%), kao i mogućnost za slobodnije kretanje unutar granica EU (32%). međtim, i broj građana koji tako razmišljaju uglavnom je blago opala.

 

Stopa građana koja smatra da je EU samo san i utopijska ideja blago je porastao, za tri procenta poena na 22% sa 19% godinu dana ranije. Takođe, sada 11% građana smatra da je ulazak u EU način da se zaštite prava građana, dok je u decembru tako mislilo 22%.

 

 

Opada i procenat onih koji su spremni da se u cilju ulaska u EU usavršavaju, doškoluju, izmene dosadašnje navike. U odnosu na, na primer, decembar 2009. godine kada je čak 44% građana Srbije bilo spremno na dodatno školovanje i usavršavanje, sada se taj broj smanjio na 35%.

 

Ipak, važno je istaći da je i dalje više od trećine građana Srbije voljno da učini taj dodatni napor.

 

Povećao se nivo informisanosti građana o fondovima EU, pa tako trenutno 57% građana EU vidi kao najvećeg donatora Srbije od 2000. godine, što odgovara realnom stanju prema kojem su EU i zemlje članice zaista najveći donatori i investitori u Srbiji, za kojima slede SAD, Norveška, Švajcarska i Japan.

 

Građani Srbije, njih 30%, veruju da će EU uspeti da prevaziđe sadašnje probleme, ali će sve teže primati nove članice, 16% građana misli da će prevazići sve probleme i nastaviti da se širi, dok 25% građana misli da će se Unija potpuno zatvoriti ili čak raspasti, pre nego što će se dalje širiti i jačati.

 

Strahovi u vezi sa učlanjenjem u EU uglavnom se odnose na probleme koje bi to moglo da donese poljoprivrendicima (50%), gubitak nacionalnog identiteta (47%) i sve manju upotrebu jezika (44%), kao i troškove koje će doneti (46%).

 

Stopa građana koji imaju vrlo pozitivnu reakciju na EU iznosi 36%, što je 4 procentna poena više u odnosu na decembar, 33 nema ni pozitivnu ni negativnu, dok 31 veoma negativnu. Stopa neopredeljenih građana se smanjila za 3 procentna poena, a onih koji imaju negativnu sliku za jedan procentni poen.

 

Većina građana i dalje podržava reforme

 

Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije sprovodi istraživanja o stavovima građana o EU od septembra 2002. na svakih pola godina – u junu i decembru. Podrška ulasku Srbije u EU je uglavnom bila iznad 60%, a najveća podrška je zabeležena u decembru 2003. godine kada je za ulazak u EU bilo 72% građana.

 

Background

U junu 2011. za ulazak u EU je bilo 53% građana.

 

Najnovije istraživanje sprovedeno je u periodu od 14. do 23. juna 2011. na 1.034 ispitanika.

 

Izvor: Beta i EurActiv.rs

Foto: Evropska komisija

Sadržaj sa sajta može se preneti samo uz poštovanje USLOVA KORIŠĆENJA

Slične vesti

Napiši komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

X