Odgovorno rudarstvo može da ojača Srbiju

334 0

(DANAS) Rudarstvo ima veoma dugu tradiciju na teritoriji današnje Srbije. Danas rudarstvo čini manje od 3% BDP-a Srbije, uprkos potencijalno bogatim resursima mineralnih sirovina. To bi moglo da se promeni ako bi buduća Vlada izričito uključila rudarstvo u strategiju razvoja, i ako bi se usvojili i sprovodili zakoni koji podstiču istraživanje, eksploataciju i preradu mineralnih sirovina.

 

Odgovorno rudarstvo može da ojača jednu državu – Kanada, Australija, Norveška i Finska su najbolji primeri. Ipak, to podrazumeva usvajanje odgovarajućih zakona i politika i uspostavljanje odgovarajućeg sistema oporezivanja.

 

Tokom 2012. godine podneto je više od 100 zahteva za odobrenje za izvođenje geoloških istraživanja, što je dalo podsticaj za otvaranja stotina radnih mesta i investicija od više od 250 miliona evra, i to za nešto manje od jedne decenije. Međutim, ova situacija se naglo preokrenula početkom 2013. godine, kada je predstavljen novi Nacrt Zakona o geološkim istraživanjima i rudarstvu, koji je znatno potresao čitavu istraživačku zajednicu. Odgovor je bio nedvosmislen– broj podnetih zahteva za dozvole za istraživanje je opao 75%.

 

Vlada je ove signale shvatila ozbiljno, i naredne verzije nacrta zakona su značajno unapređene. Poslednja verzija je objavljena na internet stranici ministarstva 24. januara 2014. godine. U njene odredbe uneta su neka od načela koja mogu pospešiti ulaganja, pod uslovom da se uloga države jasnije uredi a istraživanje dodatno podrži.

 

Istraživanje neiskorišćenih minerala i metala predstavlja veliki izazov, i zahteva vreme i značajna sredstva. Neretko je potrebno čak 10 ili više godina kako bi se identifikovao i potvrdio kvalitet i obim ležišta. Stoga je potrebno da se kroz zakonodavni okvir, i poreski i fiskalni režim u Srbiji podstiče istraživanje koje kasnije prerasta u eksploataciju – sve do tada kompanije koje se bave geološkim istraživanjima imaju negativan novčani bilans. One ulažu vreme i novac, ali prihoda ni za kompaniju ni za državu nema sve dok se rude ne eksploatišu.

 

Opšte pravilo je da svega oko 3-5% projekata istraživanja resursa minerala i metala za posledicu odista ima otvaranje rudnika. Primenjeno na Srbiju, to bi značilo da bi tokom mandata nove Vlade država mogla da odobri pet novih zahteva za eksploataciju.

 

Ukoliko bi se oni odnosili na neke od većih potencijalnih nalazišta, to bi moglo podrazumevati čak 4 milijarde evra kapitalnih investicija za izgradnju i opremanje rudnika i prerađivačkih kapaciteta.

 

Da napravimo poređenje: Fiat je uložio 700 miliona evra u kupovinu Zastave 2008. godine. Na događaju koji je održan prošle nedelje, kompanije iz SAD su sa ponosom predstavile podatak da su u protekloj deceniji u zajedno investirale više od 2,3 milijardi evra (3 milijarde dolara). Dakle, rudarstvo može podstaći značajne investicije koje bi imale ključnu ulogu u budućem rastu srpske ekonomije i industrije.

 

Prema nedavno objavljenoj statistici, tokom januara 2014. godine se Nacionalnoj službi zapošljavanja prijavio 42.771 građanin, dok zvanična stopa nezaposlenosti sada iznosi 20,1%. Rudarski sektor i prerađivačka industrija bi mogli da pomognu u smanjenju nezaposlenosti.

 

Pet novih rudnika mogli bi da donesu 1.000 direktnih radnih mesta za visokokvalifikovane inženjere, rudare, geologe, druge tehničke specijaliste i polukvalifikovane radnike.

 

Poslovi u ovoj industriji su uglavnom dobro plaćeni: u 2013. godini prosečna plata u Srbiji je iznosila oko 400 evra mesečno, dok je prosečna plata u rudarskom sektoru iznosila gotovo 1.000 evra mesečno.

 

Nadalje, moglo bi se otvoriti i oko 3.500 indirektnih radnih mesta u oblastima društvenih nauka i ekonomije, saobraćaja, kao i za osoblje za održavanje opreme i pružaoce usluga.

 

Dalja prerada mogla bi dodatno da podstakne potrebu za zapošljavanjem, naročito u nerazvijenim i ugroženim područjima, gde su trenutno u toku geološka istraživanja.

 

Ekonomske koristi se dalje prelivaju i na lokalne zajednice, gde bi restorani, prodavnice i trgovci mogli da otvore dodatnih 1,000 „povezanih“ poslova.

 

Kako bi se omogućilo više direktnih investicija u rudarski sektor Srbija mora biti mnogo konkurentnija i u regionu i globalno. Ova konkurentnost mora se obezbediti kroz odredbe zakona u oblasti rudarstva i drugih relevantnih propisa i podzakonskih akata. Vlada treba da pojednostavi procedure za izdavanje dozvola i odobrenja i da smanjii njihov broj. Srbija bi takođe trebalo da preispita svoju politiku naknada za korišćenje mineralnih sirovina.

 

Kada govorimo o polimetaličnim rudama, u Srbiji su ove naknade već sada više nego u bilo kojoj zemlji u okruženju. Njihovo dalje povećavanje bi moglo da učini Srbiju još manje privlačnom za investitore.

 

Od početka ove godine, NALED (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj) sprovodi projekat koji velikodušno finansira Canada Fund.

 

Svrha projekta je bila da informiše zainteresovane strane u republičkoj vlasti i lokalnim samoupravama, u izvršnim i zakonodavnim telima, i uključi ih u diskusiju o ulozi koje rudarstvo može imati u budućnosti Srbije, ako se njeni zakoni usklade sa najboljim međunarodnim praksama i ako poreske i fiskalne politike omoguće predvidivost i stabilnost.

 

NALED je posvećen saradnji sa Vladom i udruženim kompanijama, univerzitetima i institucijama na stvaranju jače Srbije kroz informisanje o dobrim zakonima, politikama i praksama.

 

Uz odgovarajuće politike i prakse, Srbija bi mogla da se pozicionira kao stabilan izvor minerala i metala, koji pokreću visoko sofisticiranu prerađivačku industriju, a koja dalje stvara uslove za proizvodnju modernih svakodnevnih proizvoda: proizvodi od bakra, žice i materijali koji se koriste u infrastrukturi, avionima, izgradnji kuća i objekata; specijalizovano staklo i keramika koji se koriste u telefonima, tabletima i računarima; ili proizvodi za skladištenje energije, baterije i akumulatori koji bi se mogli koristiti u automobilskoj industriji ili imati drugu primenu u Srbiji;.

 

Mineralni resursi i metali nemaju nikakvu vrednost dok se ne iskopaju. Rudarstvo bi moglo da ojača Srbiju, ukoliko Vlada uvrsti ovaj sektor kao stub svoje strategije ekonomskog razvoja. Ako Vlada obezbedi političku, pravnu i fiskalnu stabilnost koja će podstaći investicije u ovom sektoru,

 

Srbija bi mogla da snabdeva i zadovolji sve veći regionalni i globalni apetit za mineralima i visoko sofisticiranim novim materijalima koji donose prihode i otvaraju nova radna mesta, što konačno vodi do prosperiteta.

 

Darko Vukobratović – Predsednik Izvršnog odbora, NALED i direktor, Contango d.o.o.

 

Violeta Jovanović – izvršni direktor, NALED

 

William S. Infante – predsednik, Breakthrough d.o.o.

 

Sadržaj sa sajta može se preneti samo uz poštovanje USLOVA KORIŠĆENJA

Slične vesti

Napiši komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

X