Foto: Jovica Zečević
Tekst i prevod: Sanja Kamenović
O sikhavibe e ternen si ko maškar najvažnija usloja and kola avdive đivena o Roma, adava si o čhororipe em o lengoro isključhibe thar aver manušha. But e terne Romenge o sikhavibe si nedostupno,na samo zbog o čhororipe kate dživena, em tharo adave so lengere kherutne mislinena kaj e čhajenge i dobor samo te džan ki osnovno škola.
Jek tharo šovto čhavo si dur tharo sikhavibe. Ko predškolsa ustanova džana 17 odsto, em džiko završibe ki škola resela 1 odsto o Roma.
Mirjana Žikić, o referenti za ki privreda em o društvena delatnosti ki gradsko uprava ando Boro, phenela kaj o sikhavibe e Romen glavno za ko sa so rodelape lendar.
But i tikno brojo e romane čhave kola pojdinena em završinena i srednjo škola. Adava si po but ko čhaja so džana ko inostranstvo em golese na mislinen ki škola ni sar te završinen. Jekh tharo uzrok adalese si adava so ženinenape terne, em so lengere daja o dade na dena len podrška te školuvinenape džiko krajo, phenela za ko Ist media i Mirjana Žikić.
Tharo 2009. berš ko osnovna škole buti kherena o pedagoška asistentija, kola e Romane čhavenge so džana ki škola, i bari podrška em pomoć za ko sikhavibe.
O Saša Kamenović radinela sar o pedagoško asistenti ki OŠ Vuk Karadžić ando Boro tharo 2010.berš . Posebno phenela kaj o romane đacija završinena i osnovno škola, em isi baro brojo e čhaven ko terno uzrast kola mangen te sikljon pripremno predškolsko program, so si but važno em dičholape o šukhar phiramno. Pe učenicija kherela i buti adalese so korkoro odredinela o časoja ko početko svako školsko berš. O baro brojo o romska učenicija kherena ko posebno plano em o program lop .1 Jek tharo baro značaj ko sa adava proces si o lengere kherutne kola mangen te oven ki saradnja em te pokažinen soj lenge važno sa adava lengere čhavenge.
O napretko isi, ali me na ijum bas zadovoljno iako akhava buti kherava 11 berš. Pohvalimnase si adava soj o učenicija pali završime osnovno škola upisinena i srednjo em so na završinena o sare čhave. Romane učenicija niko na dikhel ko srednjo škola adar nane pedagoška asistentija pa golese isperena andaro obrazovno sistem“, šukhar phenela o Kamenović em dodela kaj o romane čhave upisinenape ki srednjo škola prekalo afirmativna mere, sosi but šukhar.
O pedagoško asistenti isi bari uloga ko sikhavibe o romane čhaven. Ov i glavno veza maškar lengere kherutne,i škola em lokalno instituicija. O pedagoško asistenti, lese o roditeljija em o čhave veruvinena em isilen baro poverenje and leste.
I Marina Salić džiko deš berš živinđa ki mahala. Laki daj em dad na ule ki škola, ali trudindepe te školuvinen lengere štar čhave te sikljon em te završinen i škola. Oj ulji odlično ki škola ,ki osnovno em ki srednjo. Laki želja ulji te završinel o fakulteti, upisinđa hemijsko tehnologija ko Tehničko fakulteti ando Boro. Ko pharipe, o fakulteti na završinđa na ulela materijalna usloja.
Pe kherutnencar, pe phralencar em pe phenjaja živinde andi Švedska o duj berša.
Oduri o đivdipe but i pošukhar. Uljom i oduri andi škola. O usloja sikhavibnase pošukhar nego akhate, pošukhar usloja životose, ali naštijam te dobina azil pa golese irinđamamen ki Srbija, phenela pharipna.
Iako na završinđa o fakulteti, i Marina nastavinđa te školuvinipe sar volonteri ko NVO siklili te pisinel projektija, ulji ko seminarija ko razna kursija, sikhavđa sa o programija.
Nane i situacija katar našti te ikljolape. Svako šhaj te arakhel po drumo em te arakhel o rešenje za ko sa so mangel, phenela akija terni romni.
Me ijum but i praktično romni, but ijum sposobno za ko medije,ko pisime projektija, ki finansijsko administracija. But volinav o programirime sa so, akhate arakljuma korkori. Isima tim romane terne čhavencar kola i obrazuvime em kola završinena o fakultetija. But i mange bitno te oven savka manuša džik mande kola mislinen em kherena sa so me. Te šhaj te sikljona te oven obrazovana manuša,em te ovena ona korkore šukhar primer averenge em kaj o sa moguće.
I Marina isila želja te završini fakulteti. But i sposobno em laki diploma našti merinipe adalea,ali oj phenela kaj o glavno obazovanje si ko prvo than.
I ako o svako čhavoro isi pravo ko sikhavibe, baro o procento thar akhala čhave kola našti te ostvarinen pe prava a sa zbog i phari materijalno situacija.
O tekst alo angal Projekat “LAP lupa”, kova lovarel o Ministarstvo za ki kultura i javno dikhibe RS ko 2021 berš. O akhava sadržaj i bari odgovornost thar glavno realizatori ko akhava projekto,em na menjinela nisava misliba za ko Ministarstvo.
Škole postale privlačnije za mlade Rome. Razlog tome – dobri pedagozi romske nacionalnosti
Obrazovanje mladih je među najvažnijim preduslovima za promenu uslova u kojima danas živi većina Roma, a to su siromaštvo i marginalizacija. Mnogim mladim Romima obrazovanje je nedostupno ne samo zbog siromaštva u kojem žive, već i predrasuda njihovih porodica o tome da je (posebno ženskoj deci) dovoljno samo osnovno školsko obrazovanje.
Jedno od šestoro romske dece je i dalje van sistema osnovnog obrazovanja. Predškolske ustanove pohađa 17 odsto, a do završenog visokog nivoa obrazovanja stigne tek 1 odsto romske populacije.
Mirjana Žikić, referent za privredu i društvene delatnosti u gradskoj upravi Bora, kaže da je obrazovanje Roma preduslov za uspešnu inkluziju.
Nedovoljan je broj romskih učenika koji upisuje ili završava srednju školu. To je naročito prisutno kod devojčica koje su zbog odlaska u inostranstvo nezainteresovane za školovanje. Jedan od uzroka za to je i rano stupanje u brak, ali i nedovoljna motivacija od strane roditelja da im deca ipak završe školu, kaže za Ist media Mirjana Žikić.
Od 2009. godine u osnovnim školama rade pedagoški asistenti koji su učenicima romske nacionalnosti pomoć i podrška u učenju.
Saša Kamenović radi kao pedagoški asistent u OŠ Vuk Karadžić u Boru od 2010. godine. Naglašava da romski učenici sada završavaju osnovne škole, a sve je veći broj dece u ranom uzrastu koja žele da pohađaju pripremni predškolski program, što je jako važno i predstavlja pozitivni pomak.
Sa učenicima radi po ustaljenom rasporedu časova koji pravi na početku svake školske godine. Veliki broj romskih učenika radi po posebnim planu i programu Iop 1.
Jako bitna karika u celom procesu si i roditelji, sa kojima sarađuje i ukazuje im na važnost obrazovanja njihove dece.
Pomaka ima, ali ja i dalje nisam zadovoljan iako radim punih 11 godina. Za pohvalu je da učenici nakon završene osnovne škole upisuju srednju školu, ali ne završe svi učenici. Romske učenike niko ne prati u srednjoj školi, ne postoje pedagoški asistenti, pa se lako ispada iz obrazovnog sistema, izričit je Kamenović i dodaje da se romski učenici upisuju u srednje škole preko afirmativnih mera, što je dobro.
Pedagoski asistent ima jako važnu ulogu u obrazovanju romske dece. On je spona između škole, roditelja i lokalnih institucija. Pedagoškom asistentu deca i roditelji veruju i on uživa puno poštovanje.
Marina Salić je do desete godine živela u romskom naselju. Njeni roditelji nisu školovani, ali su se trudili da njihovo četvoro dece završe školu. Marina je bila odličan đak i u osnovnoj i u srednjoj školi. Želja joj je bila da završi fakultet. Upisala je hemijsku tehnologiju na Tehničkom fakultetu u Boru. Na žalost fakultet nije završila. Nije bilo materijalnih uslova.
Sa roditeljima, braćom i sestrom, živela je dve godine u Švedskoj.
Tamo je život sasvim drugačiji. Išla sam i tamo u školu. Sistem obrazovanja je drugačiji, bolji su uslovi za život, nema diskriminacije, ali nismo mogli da dobijemo azil pa smo morali da se vratimo u Srbiju, kaže sa žaljenjem.
Iako nije završila fakultet, Marina nije odustala od edukacije. Volontiranjem u NVO, naučila je da piše projekte, pohađala seminare i kurseve, savladala programiranje.
Nema bezizlazne situacije. Svako može da nađe svoj put i nađe neko rešenje“, kaže ova mlada romkinja. Ja sam postala multipraktik žena, dobra sam u medijskim vodama, pisanju projekata, finansijskoj administarciji. Volim programiranje i volela bih da se više posvetim tome, jer sam pronašla sebe. Ja imam svoj romski integracioni tim, to je tim mladih i perspektivnih ljudi koji su obrazovani, završavaju fakultete. Satisfakcija mi je da su oko mene ljudi koji dele iste stavove sa mnom. Da žele da se razvijaju pre svega, da utiču na romsku zajednicu, da budu dobri primeri da je sve moguće.
Marina ima želju da završi fakultet. Veštine koje ona ima ne mogu se meriti diplomom. Ali ipak formalno obrazovanje je jako bitno naglašava ona.
Iako svako dete ima pravo na obrazovanje, veliki procenat romske dece nema mogućnosti da svoje pravo i ostvari, uglavnom zbog loše materijalne situacije.
Tekst je nastao kroz Projekat „LAP Lupa“ koji sufinansira Ministarstvo kulture i javnog informisanja RS u 2021. godini. Sadržaj je isključivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Ministarstva.
