Da li kulturološke razlike spajaju ili razdvajaju ljude? Kako ih prevazići? Da li je moguće doživeti neprijatnost zbog pogrešno protumačenog prevoda?
Nedavni incident u Boru kod Lidla pokazuje kako nesporazumi, posebno oni koji se odnose na jezik i kulturološke norme, mogu dovesti do neprijatnosti i reakcija koje možda nisu zaslužene.
Pre nekoliko dana na društvenim mrežama pojavio se snimak koji je izazvao reakciju i osudu dela borske javnosti.
Snimak objavljen na društvenoj mreži
Na ovom snimku nepoznatog autora vidi se kako žena pokušava da udalji kineskog državljanina koji drži telefon u rukama iz dečijeg parka u blizini jednog marketa u Boru, misleći da želi da naudi mališanima koji se igraju. Žustrim tonom na engleskom jeziku, ona mu govori da mora da napusti park i da ne sme da snima decu. Kinez, koji očigledno ne razume ni engleski, još manje srpski, pokušavajući da se opravda pokazuje joj telefon sa google prevodom sa kineskog na srpski na kome piše: „Sviđaju mi se“.
Nažalost, ovaj prevod je bio pogrešno protumačen, što je izazvalo dodatne negativne reakcije i komentare na društvenim mrežama. Kinez dobija javnu osudu, koja od potrebe da se zaštite deca dobija potpuno drugačiji ton kroz brojne vulgarne komentare do poziva na linč!
Tragom ovog videa, potražio sam vinovnike – dvojicu kineskih državljana, kako bih čuo njihovu stranu priče.
Rekli su mi da su u parku stajali čekajući svog supervizora da završi kupovinu u prodavnici. Pažnju jednom od njih, s obzirom na to da kako kaže i sam voli sport, privukao je fudbal, sama igra, ne bilo koje dete pojedinačno. U želji da snimi trenutak igre, koji je planirao da pošalje svom desetogodišnjem sinu, podigao je telefon. Zanimanje za dečiju igru, dovelo je do toga da majka jednog od mališana na svoj način protumači namere Kineza i da pomisli da decu snima iz potpuno drugih pobuda.
U pokušaju da razjasni situaciju, kako je rekao, pokazao joj je telefon sa Google prevodom: „Sviđaju mi se“, misleći na to da mu se sviđa kako deca igraju fudbal. Jer, da je imao druge namere, smislio bi drugi izgovor. Prevod, nespretno interpretiran po Kineza, izazvao je još burniju reakciju majke, i završio se lavinom negativnih komentara drugih ljudi na društvenim mrežama.
Stajao sam sa kolegom, čekali smo šefa da završi kupovinu u prodavnici, video sam da se igra fudbal, i zastao da zabeležim te trenutke kako bih pokazao mom sinu. On je desetogodišnjak, nikada nije bio u Srbiji, pa sam želeo da vidi kako fudbal igraju njegovi vršnjaci. Jako mi je žao što je to drugačije protumačeno. Razumem brigu majke, ali nikome nisam želeo da naudim. Kao roditelj razumem njen strah i IZVINJAVAM SE ZBOG NEPRIJATNOSTI. Nisam znao kako da joj objasnim da mi se sviđa kako deca igraju fudbal, jer mislim da su baš spretni, pa sam upotrebio prevodilac, ali je ispalo još gore, rekao mi je vidno uznemiren 37-ogodišnji Hu Peiguang, koji je osam meseci u Boru supervizor u sektoru bezbednosti i zaštiti životne sredine u firmi CCECC.
U trenutku incidenta, 46-to godišnji Kinez, Čen Jongpeng, takođe radnik firme CCECC koji je takođe postao predmet rasprave i negativnih komentara na društvenim mrežama, bio je zauzet video pozivom sa svojom 15-godišnjom ćerkom, ali je i njegov postupak protumačen na drugačiji način.
U Srbiji sam osam meseci i do sada nikada nisam doživeo nikakvu neprijatnost. Radim sa Srbima i mislim da su stvarno dobre kolege. Pogrešio sam što sam zastao pored ograde, ali nisam ni razmišljao jer sam bio okupiran razgovorom sa ćerkom. U početku nisam ni obratio pažnju šta se oko mene dešava. Stvarno mi je žao što je ovako sve protumačeno, jer to nije istina, mi smo ozbiljni, porodični ljudi. Ja imam dete, moja ćerka ima 15 godina. Mi nikome ne želimo ništa loše, niti bismo nešto loše uradili, pravdao nam se Čen Jongpeng.
Hu Peiguang kaže da je u Kini sve potpuno drugačije, a kao autor teksta to mogu i da potvrdim, jer sam u aprilu sa kolegama novinarima boravio u nekoliko kineskih gradova. Mi belci smo na neki način tamo atrakcija, pa vam deca sama prilaze i traže selfi sa vama. I mi ih nismo odbili.
Činjenica je da među nama postoje kulturološke razlike, ali postavlja se pitanje kako ćemo ih prevazići. Da li možda posebnim predavanjima ljudima iz Azije koji prvi put dolaze u Evropu i Balkan? A sva je činjenica da će još dugo biti ovde.
I da li je način da na društvenim mrežama odmah osudimo postupke bez prethodne provere pa i pozovemo na linč, ili ćemo, postupati razumnije?
Koliko nas svakodnevno koristi telefon? Gotovo svi. Da li smo zastali da uslikamo nešto što nam se dopalo, pa i kada ima ljudi, dece…? Sigurno da jesmo. Kinezi fotografišu sve i svuda, jer je ovo za njih Treći svet.
Da li smo krivi zbog ovakve upotrebe telefona?
Zanimljivo je da bi se Krivični Zakonik Srbije u ovom slučaju primenio protiv osobe koja je snimila Kineza i to na društvenoj mreži objavila bez njegovog pristanka. Da je to javnosti objavio Kinez, bio bi krivično odgovoran. Bar tako stoji u Zakoniku.
Kada je reč o tome da fotografije dece na društvenoj mreži objavi fizičko lice, neovlašćeno objavljivanje može rezultirati u dva pravca – primenjuje se Krivični zakonik , ali samo ako je došlo do osetnog zadiranja u privatni život u toj meri da zahteva krivično-pravnu sankciju, ili s druge strane, oštećena strana može da se pozive na povredu prava na privatnost. Bez obzira na uzrast deteta ili odrasle osobe, svako ima pravo na privatnost, pa tako i na tužbu za povredu privatnosti, stoji u Zakonu.
Ali eto, svi su „pomalo“ pogrešili a Hu se izvinio.
A šta u slučaju Čen Jongpenga? Da li postoji zabrana da razgovaramo sa svojom porodicom, decom, preko video poziva na javnom mestu. Da li sa javne površine sme neko da nas isteruje, a da to nije ovlašćeno lice? Ne bismo rekli, ali to je već druga tema.
Da li je žena imala lošu nameru? Naravno da nije, ali to po svemeu što sam čuo, nisu imali ni Kinezi.
Zaključak je da pogrešno tumačenje i prevod sa googla može dovesti do ozbiljnih problema i da je pre nego što se iznesu bilo kakve optužbe, važno utvrditi sve činjenice. U slučaju prevoda posebno, jer i u srpskom, kao i u engleskom i kineskom, jedna reč može imati više značenja.
A i u to smo mogli da se uverimo pre par dana sa nemušto prevodenim bilbordom sa kineskog na srpski jezik, gde je poruka koja je imala za cilj isticanje važnosti ljubavi prema porodici i bezbednost na radnom zadatku prevedena krajnje pogrešno „Ljubavna žena i sin vole porodicu, ignorišući sigurnost“.
Oba slučaja i ovaj koji je nasmejao, ali i prethodni koji je uzburkao borsku javnost, pokazuju da on line prevodiocima ne treba puno verovati kao i da svakoj situaciji treba pristupiti sa razumevanjem i strpljenjem.
Nadam se da će i incident i šala poslužiti kao pouka za sve nas i podsećanje na značaj komunikacije i pažljivog razumevanja kulturoloških razlika, kao i da će nam pomoći da se razvijamo u društvu koje je otvoreno i empatično prema drugima.
Jer, danas sam u situaciji da u kafiću istovremeno sedim sa ljudima iz Afrke, Južne i Severne Amerike i Azije.
Isto sam doživeo i u metrou u Njujorku. Oko mene sve nacionalnosti, i svi ti se nasmeše kad im kažeš Hello! Šta bi nam falilo da budemo kao najsvetskiji grad u svetu?
