JKP Toplana u Boru i ove godine nabavlja ugalj procesom pregovaranja, a za novu grejnu sezonu ugovor o kupovini 37.200 tona uglja potpisan je između Toplane i Uzor-eksport-a, firmi koja je, prema dostupnim podacima APR-a, do početka saradnje sa Toplanom imala samo jednog zaposlenog, obelodanila je Narodna stranka u Boru.
Najnoviji ugovor mimo tendera vredan je 626,112 miliona dinara, potpisan je 28. juna ove godine pod brojem 2829, a cena se mora platiti 100% avansno, stoji u dokumentu koji je novinarima predstavio lider ove stranke u Boru Dragan Marković.
Sve ovo događa se samo nekoliko dana pošto je ostavku podneo dirketor Toplane i potpisnik ugovora Milutin Simić, a na njegovo mesto od strane gradskog Veća predložen Dragan Veličković, bivši predsednik opštine Bor (od 2004 do 2006.), koji je sa te funkcije smenjen nakon referenduma na kome se o smeni izjasnilo 64% izašlih. Jedna od zamerki koje se Veličkoviću stavljala na teret je upravo loša grejna sezona.
Marković podseća da Uzor-eksport (čija je vlasnica izvesna Tijana Marjanović) nabavlja i prodaje ugalj Toplani od 2018. godine, da je godinama unazad bila praksa da se ugovori aneksiraju i kupuju dodatne količine uglja (zbirno i do 50.000 tona), i ocenjuje da je upravo partijska nabavka uglja dovela do toga da je danas JKP Toplana „na kolenima“, sa dugovanjima koja su blizu godišnjeg budžeta grada.
Ugalj koji je ranije nabavljan u rudniku Pernik u Bugarskoj i koji je, po podacima iz samog rudnika, sa utovarom, koštao od 38-44 evra po toni, Toplani Bor su prodavali po ceni od 100 do 120 evra po toni bez PDV-a. Zašto se izbegavao ugalj iz drugih rudnika, na primer iz Banovića, koji je po rečima stručnjaka kvalitetniji, upitao je Marković.
On lokalnim vlastima postavlja i pitanje zašto je dozvolila da se nabavke uglja vrše po ceni više nego duploj od prodajne cene u drugim rudnicima, i gde ide ta razlika, jer je „čudno da niko od nadležnih nije reagovao, ni gradonačelnik Aleksandar Milikić ni inspektori“.
Prema istraživanju podataka o 20 najvećih privrednih dužnika za utrošenu električnu energiju u Srbiji, Toplana u Boru se u julu prošle godine našla na neslavnom sedmom mestu sa dugovanjima koja su iznosila čak 702,5 miliona dinara, ali su zvanični podaci duga za struju čak 1,3 milijarde.
Marković otrkiva da je ukupni dug tog preduzeća u visini gradskog budžeta. Samo u prvih šest meseci 2020, i pored subvencija od 120 miliona dinara, Toplana je zabeležila gubitak od neverovatnih 155 miliona dinara, odnosno, gotovo isto koliko je iznosio gubitak u 2019. godini.
Javni sektor u Boru je na kolenima, a lokalna vlast je godinama obećavala bolje funkcionisanje javnih preduzeća i pozitivno poslovanje. Međutim, ispostavilo se da je sve bilo obmana, jer primer Toplane pokazuje kako se političkim kombinacijama, svesno ili nesvesno, sistematski uništava jedno preduzeće pred očima svih, navode u NS.
O ovom sumnjivom poslovanju obavestio je i borski odbor Stranke Slobode i pravde, koji je došao do podatka da se samo u 2020. godini preko 300 domaćinstava „skinulo“ sa toplovodne mreže, i da je cena grejanja povećana za 17 procenata.
U Boru, u kome po popisu iz 2011. godine živi više od 48.000 stanovnika, donedavno je bilo preko 90 odsto domaćinstava povezano na daljinski sistem grejanja, ali je sada taj broj značajno manji.
Članovi Gradskog veća usvojili su 20. jula predlog o usvajanju projekta Javno-privatnog partnerstva za izgradnju, finansiranje i održavanje nove toplane na komprimovani gas i sečku vredne 150 miliona evra, čiji se početak izgradnje najavljuje za novembar ove godine.
U međuvremenu, JP za Stambene usluge Bor sprovelo je Javni poziv i za aktuelnu Toplanu kreditno se zadužilo dodatnih 300 miliona dinara za nabavku energenata.
