Na programu Dana „Zorna Radmilovića“ sinoć je održan komad „Sveti Georgije ubiva aždahu“ Ateljea 212 – Zoranov brk dobio Nenad Jezdić za bravurozno tumačenje uloge poručnika Tasića.
„Verujem da duša Zoranova postoji. I duši njegovoj i duhu njegovom uzvraćamo dobrom igrom, pozorišnom, pogotovo mi iz Ateljea 212“ rekao nakon predstave Nenad Jezdić kome je ovo treći Zoranov brk na danima. Publika je oduševljena višeminutnim aplauzom pozdravile glumce Ateljea 212 koji su igrali obnovljen komad „Sveti Georgije ubiva aždahu“.
Briljatna igra glumaca u sjajnoj podeli. Da je nagradu dobio Bojan Žirović koji na sebi svojstven način (dobitnik nagrade Miloš Žutić za 2009. godinu), boji Đorđa Džandara. Manirom, scenskim govorom, velikog glumca čiju nagradu nosi. Sve je u ovom komadu veliko. Od teksta preko glume, scenografije do muzike. Publika je reagovala spontano, na pravim mestima i neće biti nikakvo čudo ako „Aždaha“ dobije nagradu za najbolju, po oceni publike, na Danima „Zorana Radmilovića“
Nenad Jezdić: „Skoro da ne dođem u ovaj grad i na festival, a da se ne zaogrnem Zoranovim imenom. Mislim da je nešto drugačija situacija kad Zoranov Atelje 212 igra u Pozorištu „Zoran radmilović“. Poseban odnos se neguje među nama mlađim glumcima jer je Zoran mera dara, tajnovitosti glumačke, Zoran je merad dimenzije mašte slobode glumačke. Ako to ne zvuči gordo ali mi iz Atelje imamo privilegiju da čujemo o Zoranu i ono što samo retki znaju…./…Posebno je uzbudljivo kad su Zoranovi dani, kad se priča o Zoranu svi se bave anegdotama, segmentima njegovog života nastali iz veličine njegovog duha. Uvek zablagodarim duši njegovoj, suguran sam da postoji i ja verujem u to. Verujem da duša Zoranova postoji. I duši njegovoj i duhu njegovom uzvraćamo dobrom igrom, pozorišnom, pogotovo mi iz Ateljea 212.
Čitav sticaj ovoga večeras opet je poseban u mom životu i opet je drugačiji i važan. Pravio sam veliku pauzu u pozorištu ali sam imao tu privilegiju da sam mogao da biram ulogu. Zahvaljujem se Branimiru Brstini i celom ansamblu što smo ponovo oživeli ovu predstavu. Jako volim ovu ulogu. Poručnik Tasić jeste paradigma sve što naš čovek jeste u svojoj biti i svojoj suštini. Poručnik Tasić je nastao od govora majora Gavrilovića i njegovog govora vojnicima kod odbrane Beograda. U ovom liku je sve ono što mi jesmo po svojoj gordosti, po svojoj slabosti, velečanstvenosti, intelektu, po veličini svoje duše. Ovaj lik i greši i strada i pati i kaje. zanimljiva je didaskalija koju je Dušan Kovačević podario ovom liku: „Jedino ga još glas služi kao nekada, poplaveo od mržnje, besa i ljubavi“. To je taj paradoks našeg postojanja da mi u isto vreme i mrzimo i ubijamo i grešimo i volimo i kajemo se na kraju i tako pokajani ginemo i svoje duše spasavamo.“
Marinko Madžgalj: „Ova predstava je nekako vratila i probudila dobri duh Ateljea 212 iz njegovih najboljih dana. Čini mi se da je taj ansabl važan je čini ovo pozorište. I tu su zaista bili uvek ljudi koji su bili uspešni na svim poljima glumačkog delovanja. I na televiziji, u serijama i na filmu. I onda su ljudi dolazili da gledaju te ljude uživo na sceni. Čini mi se da se taj duh vraća. Jake individue, uspešna prepoznatljiva lica koja čovek vidi u ovakvim ansabl predstavama. Meni je bila lična sreća i zadovoljstvo obreti se u jednoj predstavi koja je jedna od kultnih. Čini mi se da smo uneli neki nov život i boju i nov glas i da će ona kao takva moći da korespondira u ovom vremenu koje je drugačije u odnosu na ono vreme kad je nastala.“
Neposredno pre predstave u foajeu pozorišta promovisan je drugi broj Pozorišnog godišnjaka Pozorišta Timočke krajine „Zoran Radmilović“
