BOR, (IST Media, Saša Trifunović) Nepokretne osobe u poslednjem stadijumu raka, dementni u pelenama, oboleli od alchajmerove bolesti, ljudi bez ekstremiteta i sa ranama na telu od kojih vrište od bola i kateterom koji visi niz nosila, svi su oni obavezni da budu pregledani u zgradama Fonda penzionog i invaludskog osiguranja (PIO) širom Srbije kako bi dobili uslugu kućne nege.
Jer, lekar veštak ima obavezu da takvog pacijenta poseti u stanu u kome živi jedino ako je to očigledno iz dokumentacije o lečenju. Međutim, dešava se da lekar proceni da pacijent ipak mora doći „njemu na noge“, iako je zdravstveno stanje očajno.
Poniženje ljudi kojima je ostalo još malo života i malo nade da će poslednje dane provesti u malo boljim uslovima vređa dostojanstvo i njih i očajnih članova porodice koji često nemaju način niti mogućnost da ih dovezu na obavezno lekarsko veštačenje.
U holu Fonda PIO u Boru, lepo uređena čekaonica često izgleda kao Odeljenje produžene nege neke bolnice u kome pacijentima otkucavaju poslednji sati.
Ilustracija B92
Na nosilima, u kolicima, često pod jakim sedativima, tihu jecaju od bolova i čekaju da budu pregledani. To je uobičajena slika ne samo u Boru, već i u filijalama Fonda širom Srbije.
Vesna Zečević iz Bora je pre dve godine bila šokirana pošto lekar veštak nije imao razumevanja da joj je majka u poslednjem stadijumu raka. Ipak, bila je prinuđena da uz teške bolove dovede majku na pregled na kome je lekar pet sekundi bacio pogled i zaključio da je u teškom stanju. Umrla je tri nedelje kasnije.
„Svaki njen pokret je bio strahovito bolan uz jecanje i plač. Ipak, ni taj podatak nije bio dovoljan da privolimo komisiju na kućni pregled“, rekla nam je ova žena.
ISKORISTITE SVOJE PRAVO!
Ipak, da rešenje ovog problema postoji, a da mnogi ne znaju svoja prava, saznali smo u centrali republičkog Fonda PIO.
Jelica Timotijević iz sektora za odnose s javnošću Fonda, skreće pažjnu da institut kućne posete lekara veštaka postoji i da se primenjuje, te da svi pacijenti treba da budu upoznati sa procedurom:
Kućne posete se vrše samo u slučajevima kada korisnik prava nije u mogućnosti da dođe na zakazani pregled kod lekara veštaka Fonda i to:
• Kada je transport korisnika kontraindikovan, zbog mogućnosti pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja
• Kada je reč o potpuno nepokretnom korisniku prava, što mora biti navedeno u lekarskom izveštaju
• U drugim, posebnim i opravdanim slučajevima kao što su teško opšte stanje korisnika koji žive sami i nisu u mogućnosti da dođu na pregled bez tuđe pomoći.
Stanje podnosioca zahteva se utvrđuje na osnovu izveštaja lekara odgovarajuće specijalnosti u odnosu na bolest koja je izazvala to stanje ili izveštaja lekara službe kućnog lečenja pripadajućeg doma zdravlja u kome se nalazi zdravstveni karton osiguranika.
Najava obavljanja kućne posete se vrši dan ranije, na telefon koji je naveden u podnetom zahtevu.
U slučaju da se kućna poseta ne obavi zbog propusta korisnika (niko se ne javi na dati telefon, nema nikoga na datoj adresi, neopravdano se odlaže kućna poseta), predmet se vraća na ponovno pozivanje.
Pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica ima korisnik penzije kome je zbog prirode i težine povrede ili bolesti neophodna pomoć i nega za obavljanje radnji radi zadovoljavanja osnovnih životnih potreba. Po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, pravo, praktično, imaju samo nepokretni, slepi, dementni i oni koji bez tuđe pomoći ne mogu da se hrane, oblače, niti kreću po kući, kao i oni koji su na dijalizi.
Naknada za kućnu negu koju Fond isaplaćuje iznosi prosečno 15.400 dinara.
Mr Nadežda Satarić iz udruženja Snaga prijateljstva „Amity“, a koja se posebno bavi pitanjima starosti i starenja, podseća da je lekarska komisija po zakonu dužna da načini kućnu posetu teško bolesnim i nepokretnim podnosiocima zahteva za novčani dodatak za tuđu negu i pomoć.
„Komisija će to učiniti ukoliko neko od srodnika ili sam podnosilac zahteva obavesti Komisiju da se ne može odazvati i doći na pregled u filijalu Fonda, već da je potrebno pregled obaviti u kućnim uslovima“, kaže ona.
U praksi nije uvek tako, već je čula i da je bilo slučajeva kada je lekar veštak to odbio.
„Zakon je jedno, a praksa nešto sasvim drugo. Iz medija sam saznala i za slučaj da lekar veštak nije posetio bolesnog pacijenta iako je on živeo u soliteru preko puta Fonda PIO, pa je slučaj dospeo i u medije“, kaže Satarićeva.
