Najava: Gosti Biblioteke u Boru pisci Zoran Živković i Milan M. Ćirković

87 0

BOR, (IST Media) Gosti Narodne biblioteke Bor u petak 10. maja od 19 sati biće pisci Zoran Živković i Milan M. Ćirković.

Zoran Živković autor je dvadeset dva prozna dela: Četvrti krug, Vremenski darovi, Pisac, Knjiga, Nemogući susreti, Sedam dodira muzike, Biblioteka, Koraci kroz maglu, Skrivena kamera, Vagon, Četiri priče do kraja, Dvanaest zbirki i čajdžinica, Most, Čitateljka, Amarkord, Poslednja knjiga, Esherove petlje, Pisac u najam, Pet dunavskih čuda, Veliki rukopis, Zbornik mrtvih i Tumač fotografija.

Zaključno sa 2018. godinom ukupno su objavljena 184 izdanja Živkovićevih proznih dela – 78 u Srbiji i 106 u inostranstvu.
Živković je jedan od najprevođenijih srpskih pisaca u 21. veku. Do kraja 2018. godine pojavilo se 106 stranih izdanja njegovih proznih dela, u 23 zemlje, na 20 jezika. Knjige su mu izišle u SAD, Engleskoj, Italiji, Portugaliji, Nemačkoj, Španiji,Francuskoj, Danskoj, Grčkoj, Švajcarskoj, Holandiji, Japanu, Južnoj Koreji, Brazilu, Turskoj, Saudijskoj Arabiji, Rusiji, Češkoj, Poljskoj, Bugarskoj, Ukrajini, Sloveniji i Hrvatskoj.

Priče su mu objavljene u antologijama i časopisima u SAD, Engleskoj, Japanu, Poljskoj, Finskoj, Danskoj, Francuskoj i Mađarskoj.

Avgusta 2016. američki izdavač Kadmus pres počeo je da objavljuje Živkovićeva sabrana prozna dela na engleskom u 31 tomu (20 u mekom povezu i 11 u tvrdom), kao i njihova digitalna izdanja. Zaključno sa 2018. objavljeno je svih 11 tomova u tvrdom povezu, kao i 12 u mekom.

Živković je dobitnik “Svetske nagrade za fantastiku” za roman mozaik Biblioteka, nagrade “Miloš Crnjanski” za Četvrti krug, nagrade “Isidora Sekulić” za Most i nagrade “Stefan Mitrov Ljubiša” za ukupno prozno stvaralaštvo. Živkoviću su pripala i tri priznanja za doprinos fantastičkoj književnosti: “Art-Anima”, “Stanislav Lem” i “Zlatni zmaj”.

Godine 2017. Evropsko društvo za naučnu fantastiku (ESFS) proglasilo ga je “velemajstorom SF žanra”.

Ugledni američki književni časopis “Svetska književnost danas” doneo je u broju za novembar-decembar 2011. temat o Živkovićevoj prozi. Prema Živkovićevim pričama “Voz” i “Hotelska soba” reditelj Puriša Đorđević snimio je igrani film Dva. Isti reditelj ekranizovao je i Živkovićevu priču “Ispovedaonica”.

Milan M. Ćirković je naučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu (Srbija) i istraživački saradnik Instituta za budućnost čovečanstva pri Filozofskom fakultetu Oksfordskog univerziteta (Velika Britanija). Odbranio je doktorat iz  astrofizike na Državnom univerzitetu Njujorka u Stoni Bruku (SAD) 2000. godine, gde je prethodno magistrirao iz geo-nauka 1995. godine. Njegovi glavni istraživački interesi su u oblastima astrobiologije (Galaktička nastanjiva zona, SETI), analize rizika (globalni katastrofički rizici, epistemologija rizika) i filozofije nauke (antropička načela, filozofija fizike, studije budućnosti).

Ko-uredio je antologiju Global Catastrophic Risks (Oxford University Press, Oxford, 2008), koja je pozitivno ocenjena i predstavljena u brojnim svetskim naučnim glasilima, uključujući Nature i Science. Autor je prvog udžbenika iz vangalaktičke astronomije na južnoslovenskim jezicima (Uvod u vangalaktičku astronomiju, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 2008).

Objavio je do sada 3 monografije (najnovija je The Great Silence: The Science and Philosophy of Fermi’s Paradox, Oxford University Press, Oxford, 2018) i oko 200 naučnih, stručnih i preglednih radova u istraživačkim časopisima i zbornicima, kao i preko 150 eseja, popularno-naučnih i novinskih tekstova. Preveo na srpski više knjiga, uključujući naslove Ričarda Fajnmena, ser Rodžera Penrouza i Pola Dejvisa.

Sadržaj sa sajta može se preneti samo uz poštovanje USLOVA KORIŠĆENJA

Slične vesti

Бибилиотекар некад и сад

Piše - 13. December 2012. 0
Пише Драгица Радетић (виши библиотекар, руководилац Матичне службе)   Само учени и угледни људи су некада могли обављати посао библиотекара. Са…

Napiši komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

X