Vlada Srbije imenovala je 9. avgusta Milana Pajevića za direktora Kancelarije za evropske integracije. Pajević je na tom mestu nasledio Milicu Delević koja je ranije podnela ostavku na lični zahtev. Njoj je, kako su preneli mediji, nuđeno da ostane na čelu Kancelarije, ali se ona „zahvalila na ponudi“ jer je u novom sazivu parlamenta poslanik opozicione Demokratske stranke (DS). Pajević je jedan od osnivača nevladine organizacije G17 plus u kojoj je između ostalog bio savetnik za spoljnu politiku Mlađana Dinkića i lobista za razne projekte pomoći Srbiji. Bio je visoki funkcioner stranke G17 plus i nacionalni koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope. Na sadašnju funkciju dolazi sa mesta predsedavajućeg međunarodnog savetodavnog odbora Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond).
Milan Pajević rođen je u Beogradu 1965. godine, gde je završio gimnaziju i 1989. godine diplomirao na odseku za međunarodne odnose Fakulteta političkih nauka. Njegove glavne oblasti istraživanja su: spoljna politika Srbije, istorija diplomatije, evropske integracije i regionalna saradnja.
U saopštenju kabineta potpredsednika za evropske integracije Suzane Grubješić navodi se da je Pajević krajem osamdesetih i početkom devedestih odustao od namere da se angažuje u zvaničnoj spoljnoj politici i posvetio para-diplomatskom delovanju, zbog toga što se „duboko nije slagao sa destruktivnom politikom srpskog rukovodstva“.
Uoči rata u bivšoj Jugoslaviji, otišao je na rad u Cepter handels internešenal (Zepter Handels International) u glavnu upravu u Austriji, gde je vremenom postao direktor prodaje. Jedno vreme je radio u toj firmi u Poljskoj i Švajcarskoj.
Po povratku u zemlju 1993. radio je u marketinškoj službi nedeljnika „Vreme“, a zatim u novoosnovanoj izdavačkoj kući „Vreme knjige“. Kada je Predrag Marković 1996. odlaskom iz „Vremena knjige“, osnovao izdavačku kuću „Stubovi kulture“, Pajević je oko tri godine bio direktor te izdavačke kuće.
Od povratka u zemlju Pajević je istovremeno bio angažovan na raznim projektima u okviru Evropskog pokreta u Srbiji, čiji je jedan od osnivača, a od 1994. do 2000. godine je bio i potpredsednik tog pokreta, zadužen za oblast međunarodne saradnje.
Pajević je jedan od osnivača nevladine organizacije G17 Plus, a na njenoj drugoj skupštini u maju 2001. izabran je za predsednika Izvršnog odbora G17 Plus. Ekonomskoj grupaciji G17 plus se priključio na nagovor idejnog tvorca te organizacije Mlađana Dinkića.
Bio je njegov savetnik za spoljnu politiku. Organizovao je susrete sa značajnim pojedincima i institucijama u inostranstvu i lobirao za razne projekte pomoći, od kojih je najznačajniji „Energija za demokratiju“.
Kada se G 17 Plus transformisala u partiju, 15. decembra 2002. postao je jedan od potpredsednika, zadužen za međunarodne odnose. Od 25. maja 2003. je član Glavnog odbora stranke i predsednik njenog Odbora za međunarodne odnose.
U saveznoj vladi izabranoj početkom novembra 2000. Pajević je postao spoljnopolitički savetnik potpredsednika te vlade Miroljuba Labusa. Krajem iste godine postao je nacionalni koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope.
U septembru 2001. Savezna vlada ga je imenovala za ambasadora u Saveznom ministarstvu inostranih poslova, nakon čega je, u oktobru 2001. podneo ostavku na funkciju koordinatora Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope.
Ostavku u Ministarstvu inostranih poslova i zahtev za prekid radnog odnosa podneo je juna 2004. Od tada je zaposlen u Institutu G17, gde je avgusta 2004. imenovan za direktora, a od 2006. je saradnik u toj ustanovi.
Jedan je od osnivača Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) 2006. godine. Pajević govori engleski jezik. Oženjen je Ljiljanom.
Izvor: Beta
Foto: Medija centar
