BOR (IST Media, Ivana Milovanović) „Značaj borbe protiv korupcije na lokalnom nivou se (ne)namerno ne vidi. „Lokal“ je ostao kao neka vrsta ventila gde se seli korupcija, jer na republičkom nivou koji je više pod svetlima javnosti se stvari sređuju. Nažalost, kako stvari stoje, tek za dve godine ćemo imati kakvu takvu borbu protiv korupcije na lokalu“, kaže za IST Media, Zoran Gavrilović, direktor programa „Društvo protiv korupcije“ Biroa za društvena istraživanja.
On smatra da bi bilo dobro da se u lokalnim zajednicama širom Srbije formiraju lokalna tela za borbu protiv korupcije, na onaj način kako je to učinjeno u Nišu sa Lokalnim antikorupcijskim forumom.
„U državi sistemske korupcije, bitno je da imamo tela čije članove ne biraju političari i lokalni funkcioneri. To je razlog što, na primer, u Boru čekamo dve godine na borbu protiv korupcije. Skupština opštine je usvojila lokalni plan za borbu protiv korupcije, istovetan onom u Nišu. Međutim, lokalna vlast od nas traži da u Lokalni antikorupcijski forum stavimo njene ljude. Nama se ne žuri, ali bi trebalo da se žuri građanima Bora, jer prema jednom istraživanju koje je rađeno sa mladima, korupcija u Boru je jedan od faktora zašto mladi iz Bora odlaze“, kaže Gavrilović.
Gavrilović ističe da se na taj način na lokalu pojavljuju „dve vrste“ korupcije. Jedna se odnosi na samo činjenje korupcije, a druga na zloupotrebu borbe protiv korupcije.
Prema rezultatima istraživanja koje sprovodi Biro za društvena istraživanja, Srbija se nalazi na istom mestu kao i 2013. godine. Na Skali za evauaciju borbe protiv korupcije (ocene od 0 do 4) koja meri u kojoj fazi se nalazi borba protiv korupcije na nivou grada ili države, Srbija je dobila ocenu 2 minus , a to znači da je usvojen pravni okvir, a antkorupcijska zajednica je nedovoljno autonomna, borba protiv korupcije neučinkovita, a antikorupicijska tela nemaju na raspolaganju adekvatne resurse poput kadrova, nadležnosti, finansijskih sredstava i političke podrške.
Iz organizacije „Transparentnost Srbija“ podsećaju da i pored velikog napretka koji je Srbija ostvarila u proteklih 12 godina na zakonodavnom planu, posao nije završen ni u toj oblasti. Tako, Srbija još uvek nema zakon o lobiranju, koji bi uredio uticaje na proces donošenja odluka državnih organa. Takođe, kasni se sa promenama postojećih zakona.
Generalna skupština UN je 9. decembra 2003. godine otvorila za potpisivanje Konvenciju UN protiv korupcije (UNCAC), najpotpuniji globalni dokument te vrste. Iako je predstavnica naše zemlje konvenciju istog dana potpisala, ona je u Srbiji ratifikovana tek 2005.
