Medijska strategija ‘preskočila’ medije

184 0

Piše: Branka Trivić/Slobodna Evropa

„Radna grupa (za izradu medijske strategije) nije imala uvid u tekst koji je poslat Evropskoj komisiji iako je dogovor bio da radna grupa po završetku javne rasprave dobije taj konačni nacrt. Zbog toga je Udruženje novinara Srbije (UNS) poslalo protestno pismo kabinetu premijerke Ane Brnabić i zatražilo odgovor na pitanje ko je pisao ovaj nacrt koji je objavljen 29. maja.“

Ovo za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže Vladimir Radomirović, predsednik UNS-a, koje je, sa drugim medijskim i novinarskim udruženjima sa predstavnicima Vlade učestvovao prethodnih meseci u izradi Nacrta Strategije razvoja sisteme javnog informisanja, što je zvaničan naziv Medijske strategije, koji je Vlada Srbije objavila pre dva dana i poslala Evropskoj komisiji.

Ovaj dokument zamišljen je kao strategija razvoja medija u Srbiji do 2023. godine.

Kada se tekst Nacrta medijske strategije vrati iz Brisela, o njemu će se izjasniti ministarstva i nakon toga se predlaže Vladi na usvajanje.

„Ono što posle sledi jeste ono što će Ministarstvo za kulturu i informisanje i kulturu preduzeti, a to su izmene i dopune seta medijskih zakona. Ja verujem da ćemo početi sa radom svakako ove godine i verujem u jednom relativno kratkom roku – do kraja ove kalendarske godine – obaviti i to“, kaže za RSE Aleksandar Gajović, državni sekretar u pomenutom ministarstvu.

Iz kabineta premijerke Srbije do ovog trenutka RSE nije dobila odgovore, odnosno komentare, na iznesene primedbe novinarskih udruženja na Nacrt medijske strategije.

Premijerka obećala dostavljanje Nacrta

Tokom javne rasprave o tom dokumentu, u januaru i februaru, premijerka Ana Brnabić obećala je da će medijskim udruženjima Nacrt biti dostavljen, svedoči za RSE i Tamara Filipović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), koja je koordinisala rad Medijske koalicije (čini je pet novinarskih udruženja – NUNS, Nezavisno društvno novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Lokal pres i Asocijacija onlajn medija) na izradi medijske strategije.

„Obavestićemo i Brisel i neke naše kontakte u Evropskoj uniji da radna grupa nije dobila ovaj konačni nacrt koji je njima poslat, a obavestićemo ih, takođe, i o tome koje su to mere koje su izbačene, a koje smo mi predlagali da budu deo strategije“, najavljuje Filipović.

Oboje naših sagovornika kažu da postoje bitne razlike između Nacrta medijske strategije i teksta koji je usvojila Radna grupa.

Njihove organizacije i druga udruženja imaju primedbe na deo Nacrta koji se odnosi na Regulatorno telo za elektronske medije (REM), u kojem su u većini članovi koje predlaže vlast.

„Mi ne sporimo pravo izvršne vlasti da imenuju jedan deo članova REM-a, ali u njemu većinu treba da čine stručnjaci, zatim kandidati koje bi predlagala reprezentativna medijska i novinarska udruženja i druge institucije. Time bi se obezbedilo da REM radi u interesu svih građana i da kao posledicu toga imamo pre svega televizijsko i radijsko tržište koje je u interesu građana i koje će doprineti njihovom boljem i pravovremenom informisanju“, navodi Vladimir Radomirović.

Tamara Filipović iz NUNS-a kaže da su njihovi predlozi imali za cilj da se poveća transparentnost i samostalnost REM-a, ali da nisu prihvaćeni. Uz to, kaže, nije prihvaćen ni njihovo predlog o sastavu upravnih odbora javnih servisa.

„Predlagali smo da upravni odbor bude biran na bazi tripartitnog sistema, gde bi trećinu članova predlagali zaposleni, trećinu civilno društvo, a trećinu regulatorno telo (REM). Odmicanje od tih mera i predloga nama budi sumnju da država zaista hoće da uvede red i profesionalizam u medijsku scenu Srbije“, kaže naša sagovornica.

Iz finalnog teksta Medijske strategije izbačen je i Savet za štampu, uprkos tome što je to jedino samoregulatorno telo koje je u proteklih osam godina prepoznato kao bitan element medijske scene, navodi Radomirović, koji kao najznačajniju zamerku Nacrtu navodi to što nije prihvaćen predlog tog udruženja da lokalne samouprave izdvajaju dva odsto budžeta za funkcionisanje lokalnih medija.

Smanjivanje poverenja vlasti i medija

Radomirović dodaje da se izmenama medijskih zakona stvari u odnosu na sadržaj aktuelnog Nacrta medijske strategije mogu popraviti, ali napominje:

„Mi ulazimo sada u jednu situaciju gde je smanjeno poverenje između kabineta Ane Brnabić i novinarskih udruženja koja su učestvovala u Radnoj grupi zbog poteza da se Radna grupa ne obavesti o poslednjoj verziji Nacrta medijske strategije i zaista ne znam kako će dalje teći rad na onome što treba da proistekne, a to su izmene zakona i poboljšanje zakonodavnog okvira za funkcionisanje medija i slobodnog novinarstva u Srbiji“, kaže čelnik UNS-a.

Tamara Filipović navodi da je u Nacrtu medijskog dokumenta problematično i to što je ubačena kategorizacija cenzure i pritisaka na medije i onih koji to čine. To je, obrazlaže ona, potpuno nepotrebno jer će se javljati novi oblici pritiska na medije, a vlast će onda govoriti da ih nema jer nisu mapirani.

Sadržaj sa sajta može se preneti samo uz poštovanje USLOVA KORIŠĆENJA

Slične vesti

Napiši komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

X