SRBIJA, (Beta, Tanjug) Farmaceutska komora Srbije danas je zatražila hitno donošenje novog Zakona o apotekarskoj delatnosti, kako bi se unapredilo poslovanje u toj delatnosti, a traži i privremenu zabranu otvaranja novih apoteka.
U saopštenju komore povodom Dana apotekarstva navodi se da se apoteke otvaraju svakodnevno, bez plana, geografskih i demografskih kriterijuma.
„Neophodno je da se definišu jedinstvene i obavezujuće cene lekova koji se izdaju na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja“, navedeno je u saopštenju.
Farmaceutska komora smatra da ona treba da dobije nadležnosti koje će biti podrška zdravstvenom sistemu i njegovoj boljoj regulaciji, kontroli i transparentnosti. Komora okuplja više od 6.500 farmaceuta i zdravstvenih stručnjaka.
Državne apoteke duguju 20 miliona evra
Državne apoteke u Srbiji u ovom momentu duguju više od 20 miliona evra za lekove, a najveći dužnici su apotekarske ustanove u Pančevu, Sremskoj Mitrovici, Boru, Šapcu, Novom Sadu i Kikindi.
Iz Farmaceutske komore upozoravaju da su problemi počeli 2012. kad je i privatnim apotekama omogućeno da izdaju lekove na recept, a da, za razliku od državnih, nisu u obavezi da idu na javni tender.
U međuvremenu, računi apotekarskih ustanova u Pančevu, Mitrovici, Boru i Šapcu već su u blokadi, pa tako direktorka Apotekarske ustanove Pančevo Melanija Bonin kaže da je njihov dug 750 miliona dinara, s kamatama prelazi milijardu, račun im je u blokadi već 490 dana, a sudski izvršitelji zaplenjivali su im nameštaj, čak i lekove, isključeni su im struja, grejanje, telefoni, internet.
Od pomoći im nije bila ni donacija od 100.000 evra koju su dobili prošle godine, jer je, kako kaže Bonin, gotovo polovini lekova u trenutku kad su stigli istekao rok upotrebe, pa su završili kao farmaceutski otpad, a i to je za tu ustanovu na kraju bio samo dodatni teret.
Problemi državnih apotekarskih ustanova počeli su 2012. godine kada je RFZO potpisao sporazume sa privatnim apotekama da pacijenti mogu da podižu lekova na recept i kod privatnika.
U Farmaceutskoj komori kažu da RFZO ima potpisan ugovor sa 938 državnih apoteka i 2.094 privatne apoteke (podatak s kraja 2016. godine).
Direktorka Farmaceutske komore Srbije Svetlana Stojkov, na Dan apotekarstva upozorava da su državne apoteke u poslednjih pet godina u neravnopravnom položaju u odnosu na privatne, da moraju da sprovode centralne javne nabavke za lekove, što privatnici nisu u obavezi.
Ona kaže da se mora doneti sistemsko rešenje koje treba da omogući održivo poslovanje državnih apoteka, koje su u nadležnosti lokalnih samouprava.
Neophodno je, nastavlja Stojkov, da se hitno donese Zakon o apotekarskoj delatnosti, koji treba da definiše jasne kriterijume gde i pod kojim uslovima mogu da se otvaraju apoteke.
Predlogom zakona koji je prošao javnu raspravu, definisano je da apoteke moraju biti najmanje udaljene jedna od druge 300 metara, da jedna apoteka pokriva teritoriju sa 4.000 stanovnika, da moraju da imaju u smeni diplomiranog farmaceuta, odgovarajući prostor.
Stojkov kaže i da je prošle godine, kako bi se rešio problem državnih apoteka, formirana komisija koju čine predstavnici ministarstava zdravlja, finansija, državne uprave i lokalne samouprave , RFZO.
„Dugovanja apoteka su sistemski problem i ne trpe sporadična rešenja i dogovore na lokalnom nivou“, naglasila je Stojkov.
Državne apoteke, inače, u nadležnosti su lokalnih samouprava koje biraju menadžment apoteka i imaju predstavnike u upravnom i nadzornom odboru, plate zaposlenih, ali i novac za neophodno održavnje apoteke zarađuju na tržištu putem marži, koje su na lekove u Srbiji 12 odsto.
