BOR, (IST Media, Saša Trifunović) U svetlu iščekivanja datuma parlamentarnih i lokalnih izbora u Srbiji, u Boru se spekuliše da li će predsednik opštine Živorad Petrović i odbornici SNS podneti ostavke, i time stvoriti uslove za održavanje prevremenih izbora u Boru, s obzirom da su na birališta za lokalni parlament Borani izašli na vanrednim izborima u martu 2014. godine.
Ostavka Petrovića, člana SNS, čini se kao realna opcija, budući da su iz istih razloga to već uradile njegove stranačke kolege, predsednici opština Zemun i Voždovac – Dejan Matić i Aleksandar Savić, pa će tamo građani izaći na prevremene lokalne izbore.
Šef odborničke grupe SNS u Skupštini grada Beograda, Aleksandar Jovičić, potez predsednika dveju beogradskih opština, obrazložio je to kao njihovu samostalnu odluku, jer „žele da stave svoj rad na ocenu građanima, da vide da li imaju legitimitet, i da li građani žele da oni i dalje predstavljaju te opštine“.
Potez Matića i Savića analitilari tumače kao potez uslovljen silaznim rejtingom SNS, i teškog perioda koji je pred osiromašenom Srbijom, pa bi novim izborima obezbedili sebi mandat još naredne četiri godine.
S obzirom na sve težu ekonomsku situaciju u opštini Bor, neispunjenih očekivanja u pogledu otvaranja novih radnih mesta i uzaludnih nadanja da će ova opština, sa najjačom privredom u 2015. godini dobiti konačno status grada, za očekivanje je da se sličan scenario dogodi i Boru, koji bi naprednjacima produžilo vlast za još jedan puni mandat.
Situacija u Boru je sve teža, nema obećanih novih radnih mesta, sadašnja zaposlenja su nesigurna, a investicije naširoko zaobilaze Bor u kome su, recimo, zbog visokih plata u RTB-u, mesečne dažbine privatnih firmi veće za 8.000 dinara nego na Voždovcu! Postoje i drugi razlozi, zbog kojih je Bor neatraktivan, a to su neefikasna administracija, ukorenjena birokratija, slabo lobiranje, nedovoljno stimulacija za ulaganje, očajni putevi i železnica.
Borska opozicija podseća na neispunjena obećanja sadašnje vlasti da će u 2015. godini u Novom gradskom centru biti izgrađen Shopping centar sa brendovima H&M, Newyorker, C&A i drugim poznatim svetskim markama, gde bi posla bilo za 170 radnika, zatim otvaranja Lidl-a, i fabrike „Iskra Zaštita“ gde bi uhlebljenje našlo 40 žena.
Nerealan ekonomski preporod čelnici opštine su najavili otpočinjanjem radova na otvaranju niskopa novog rudnika bakra, u režiji američke kompanije “Freepoort”, na šta su se geološke kompanije distancirale, jer se geološka istraživanja mogu razvući na još desetak godina, a da studija ipak pokaže kako su otkrića „ogromnih“ količina bakra i zlata ipak neisplativa za eksploataciju.
I ne samo da Friport nije otpočeo otvaranje rudnika, već je prestala potreba za mnogim bušačkim garniturama geologa, pa je jedan broj Borana, angažovanih od strane podizvođača Friporta, dobio otkaze.
Ništa sjajnije nije ni u RTB Bor, gde je prepolovljena cena bakra na berzi metala u odnosu na pre dve godine zakucala proizvodnju na jedva održivu. Zarade su smanjene, tehnološki višak je dostigao cifru od više stotina, započelo je prijavljivanje radnika za dobrovoljno napuštanje radnih mesta, a zbog racionalizacije, bar dok cena bakra ne bude krenula uzlaznom putanjom, neće biti mesta za mnoge mlade kadrove koji zalud čekaju na tržištu rada.
Turizam, označen kao jedan od prioriteta opštine, zbog slabe strategije i nedovoljno pratećih sadržaja, daleko je od održivog, zbog čega se u problemu našao i atraktivah hotel „Jezero“. Nestvarno zvuči podatak da Bor nije konkurisao nijednim projektom iz oblasti razvoja turizma, iako su to sa puno uspeha učinile sve opštine Borskog i Zaječarskog okruga, izuzev Boljevca, kome turizam i nije u fokusu, kao Boru, već poljoprivreda.
Nisu se ispunila ni očekivanja da će ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, naći način za kompletnu rekonstrukciju „izlokanog“ puta ka Borskom jezeru.
Da li očekuju izbore za lokalni parlament i da li je i zbog čega to potrebno, pitali smo i neke aktere borske političke scene.
Predrag Balašević, predsednik Vlaške narodne stranke (VNS) i jedan od malobrojnih oponenata stabilnoj vlasti SNS u Boru, kaže da sa jedne strane ne vidi razlog da se u Boru raspišu izbori s obzirom na stabilnu većinu odbornika SNS u SO Bor.
Sa duge strane, imajući u vidu rezultate koje je postigla opštinska vlast, on smatra da bi nešto svakako trebalo da se promeni.
Odbornik Socijaldemokratske stranke (SDS), Srđan Marjanović, smatra da su izbori u Boru dobra prilika da se proveri volja građana, ali ne vidi razlog da se borski napredjaci odluče na takav korak, budući da u Skupštini imaju stabilnu većinu.
„Ukoliko se u Boru izbori ipak raspišu, nisam siguran da bi naprednjaci ponovili rezultat iz 2014“, smatra Marjanović.
Predsednik borskih socijalista, Dragan Žikić, podseća da bi redovni izbori u Boru trebalo da se održe 2018. godine, ali da je ta stranka spremna da izađe na izbore i ove godine, ukoliko se scenario iz Zemuna i Voždovca ponovi i u Boru.
„Očekujem da SNS uradi anketu u Boru i proceni kakvi su sa procentom. Tek onda će doneti odluku o stvaranju uslova za održavanje izbora. Smatram da će na sledećim izborima SNS osvojiti manje glasova nego što je to bilo na prethodnim izborima, jer lokalna samouprava nije realizovala ni deo onoga što je obećala u predizbornoj kampanji i sigurno da će građani svoje nezadovoljstvo iskazati na tim izborima“, smatra Žikić.
Ako se naprednjaci u Boru ipak odluče za izbore (mada će o tome ključnu ulogu odigrati predsednik Vlade Aleksandar Vučić), borski odbor SNS očekuju velike unutarstranačke trzavice s obzirom na nezdravu atmosferu u toj stranci koja se ogleda u podelama i kadrovskim nesuglasicama a „iza zatvorenih vrata“, kao što se pokazalo prilikom ostavke predsednika SO Bor, Dušana Markovića.
Gledajući unazad, podele su uvek bile „omiljene“ kada su u pitanju opštinske vlasti od 2000. godine. Interesantno je, međutim da su posle petooktobarskih promena u Boru uvek vladale koalicije, dok u ovom slučaju borski SNS ima apsolutnu većinu.
