Ko je odgovoran za ulicu smrti? U NGC za dva i po meseca pregažene tri osobe

320 0
Nade Dimc Novi gradski centar Bor

foto: Jovica Zečević

Za samo dva i po meseca u ulici Nade Dimić kod Novog gradskog centra u Boru poginula su dvojica pešaka, dok je jedan policajac teško povređen.

Podsećamo da je 15. oktobra u ovoj ulici automobil pokosio Ivana Stojilkovića (1990) koji je od zadobijenih povreda preminuo u Kliničkom centru u Nišu, a dve nedelje kasnije, automobil je naleteo na saobraćajnog policajca Mileta Radovića koji je stajao kraj puta (između ulica Petra Kočića i Nade Dimić). Vozač je ostavio automobil i pobegao sa lica mesta, a policajac sa teškim telesnim povredama zbrinut u Urgentnom centru u Beogradu.

Poslednji tragičan događaj dogodio se 24. decembra, kada je automobil usmrtio Vasu Mitića (1955) koji je prelazio ovu saobraćajnicu.

Ove tragedije koje su dve porodice zavile u crno, otvorile su pitanje da li u ovoj ulici bezbedno kretanje pešaka, da li treba pojačati kontrolu saobraćaja, i na kraju, da li je grad učinio sve da kretanje pešaka bude bezbedno.

Da našem gradu nedostaje sistemski i kontinuirani pristup u rešavanu saobraćajnih problema (pešački prelazi, osvetljenje) kao primena savremenog koncepta odgovornosti za stanje bezbednosti saobraćaja, potvrdio je za Ist media Igor Velić, master inženjer saobraćaja.

Pored lošeg i nedovoljnog osvetljenja, građani Bora imaju veliki problem i za bezbedan prelazak ulice  Nade Dimić jer ne postoji pešački prelaz, pa su pešaci prinuđeni da ulicu prelaze van obeleženog mesta. Odgovornost za to treba da snose kreatori sistema koji nedakvatnim saobraćajnim uređenjem i planiranjem grada ugrožavaju bezbednost učesnika u saobraćaju. Umesto samo pravne odgovornosti, neophodno je pričati o stručnoj, moralnoj i političkoj odgovornosti. Umesto samo priče o odgovornosti učesnika nezgode, trebalo bi više pričati o odgovornosti donosioca odluka i kreatora sistema u gradskoj upravi, smatra Velić.

Upozorava da se u Boru generalno bavimo samo posledicama saobraćajnih nezoda, umesto da se bavimo uzrocima i prevencijom.

Nema sistemskog pristupa niti kontinuiteta u radu, i sve nam se svodi na represivne mere saobraćajne policije (kontrole vezivanja pojasa, alkoholisanosti vozača, brzine kretanja…). Dok bi znatno bolje rezultate postigli kombinovanjem preventivnih i represivnih mera, ocenjuje ovaj stručnjak, autor originalnog projekta Sigurne staze.

Velić zato skreće pažnju da u svetu postoji veliki broj idejnih i praktičnih rešenja za osvetljavanje pešačkih prelaza saobraćajnom opremom i potrebna je samo želja, volja, stručnost i znanje ljudi koji su za to zaduženi da se taj problem reši a potrebno je apelovati i na pešake da u noćnim uslovima nose svetliju odeću i obuću i da ne prelaze ulicu van pešačkog prelaza.

On ocenjuje i da bi se osvetljavanjem pešačkih prelaza, pored aspekta bezbednosti svih učesnika u saobraćaju, dobilo vizuelno ulepšavanje grada a Bor bi bio prvi u Srbiji koji bi imao ovako nešto inovativno, praktično i kreativno.

U istraživanju koje je sprovelo udruženje Sigurne staze, svega 3% ispitanika smatra da je bezbednost saobraćaja u Boru odlična, dok se za ocenu „dobra bezbednost saobraćaja“ izjasnilo 37%.

Razlog ovako loših ocena stanja bezbednosti saobraćaja u Boru može biti povezan i sa lošim ocenama građana o tome kakvo je postupanje vozača prema ranjivim učesnicima u saobraćaju (pešaci, biciklisti, deca, osobe sa invaliditetom…). Najveći procenat ispitanika (37%) postupanje vozača ocenjuje dovoljnom ocenom a nedovoljnom čak 27%.

Kako je pokazalo istraživanje, građani Bora su u velikoj meri nezadovoljni kontrolom i regulisanjem saobraćaja od strane Policijske uprave u Boru (dobro – 32%; dovoljno – 26%; nedovoljno – 26%).

 

 

 

Sadržaj sa sajta može se preneti samo uz poštovanje USLOVA KORIŠĆENJA

Related Post

X