Ležeći policajci, saobraćajna prepreka koja je postala uobičajena u mnogim gradovima Srbije, sve više se pojavljuju i u Boru.
Javnost prepoznaje postavljanje „ležećih policajaca“ ili usporivača brzine kao meru koja doprinosi većoj bezbednosti pešaka, posebno u područjima sa visokim stepenom saobraćajne gužve, što je slučaj i u Boru.
Logično pitanje je po kom principu ili po čijoj direktivi se oni postavljaju, u određenim delovima grada, čini se, i preko optimalnog broja.
Iako je njihov osnovni cilj očigledno koristan, građani, ali i roditelji učenika primećuju da je u nekim delovima grada broj ležećih policajaca postao prekomeran.
Čitateljka Ist media i roditelj đaka u osnovnoj školi ukazala je na problem bezbednosti kod OŠ Dušan Radović, gde već izvesno vreme ne postoji oznaka ZONA ŠKOLE, a „ležeći policajci“ su gotovo u potpunosti oštećeni.
Tragom te informacije, proverili smo i u tvrdnju se i sami uverili.
Od stručnjaka u oblasti saobraćaja, saznali smo da se nadležnost i odgovornost u ovom slučaju pripisuje Gradskoj upravi Bor i to Odeljenju za privredu i društvene delatnosti Grada Bora, Savetu za bezbednost saobraćaja i lokalnom upravljaču puta.
Možda bi sve to i funkcionisalo da postoji Lokalna strategija bezbednosti saobraćaja, koja mora sadržati sve elemente Nacionalne strategije bezbednosti saobraćaja. Dodatno, otežavajuća okolnost za bezbedan saobraćaj u Boru je i nedostatak Plana održive urbane mobilnosti. Uslov za kreiranje i unapređenje tehničkog regulisanja saobraćaja je da Grad Bor donese i usvoji Plan održive urbane mobilnosti, ali i izmeni Odluke o tehničkom regulisanju saobraćaja na teritoriji grada Bora, rekao je za Ist media Igor Velić, master inženjer saobraćaja.
Prema rečima našeg sagovornika, ova važna i neophodna dokumenta dovela bi do toga da se saobraćajni znaci ne postavljaju po nečijoj želji ili prohtevu, već u skladu sa propisanim standardom.
Logično i razumno bi bilo sprovesti detaljnu analizu postojećeg rasporeda ležećih policajaca, kako bi se obezbedilo da se postave na mestima gde su zaista potrebni, dok bi na onima na kojima to nisu, trebalo razmisliti o njihovom uklanjanju.
I roditelji đaka se, logično pitaju, zašto u određenim delovima grada, u zoni škola postoje čak četiri „ležeća policajca“, a u nekima je i onaj minimum u lošem stanju.
Do donošenja ovih odluka, koje čini se nisu prioritet lokalnoj samoupravi, trebalo bi bar oštećene i nedostajuće saobraćajne znake i oznake na kolovozu zameniti novim i ispravnim.
