„Kafić“ u borskoj „Jami“ posetilo hiljadu ljudi iz zemlje i inostranstva

978 0

Sin bivšeg logoraša koji je za vreme rata radio u borskom rudniku doputovao je čak iz Amerike u Bor da vidi gde mu je otac bio zarobljen i gde je radio. – On je najemotivnije doživeo silazak u „Jamu“ i boravak u „kafiću“, dok su najuplašeniji bili borski lekari, a najveseliji bajkeri iz Nemačke, Austrije, Belgije i Holandije. – Učiteljice iz Smederevske Palanke najradoznalije

 

BOR, (Gorica Tončev Vasilić) Od tog 30. januara, kada je zvanično otvoren, do sada, „kafić“ u borskoj „Jami“ posetilo je oko hiljadu ljudi. Da li je bilo više domaćih ili stranih posetilaca ne može precizno da se odredi, ali su svi oni uglas govorili da je boravak 400 metara pod zemljom, iako kratkotrajan, zanimljiva avantura i jedinstven osećaj. O tome, u stvari, najbolje svedoči knjiga utisaka koja je puna reči hvale i to na raznim jezicima. Ko zna engleski, grčki, kineski ili nemački, na primer, može da pročita da je poseta „kafiću“ fascinantan i vrlo upečatljiv doživljaj. To je opšti zajednički utisak, iako je svaki posetilac doživeo „Jamu“ na svoj način.

 

Procedura
Da biste posetili „kafić“ na XI jamskom horizontu i popili sok, kafu ili neki drugi topli napitak 400 metara ispod zemlje, potrebno je da se najpre javite najbližoj turističkoj agenciji. Ona će vam uzeti osnovne podatke, dostaviće ih nadležnoj službi RBB-a, a onda će sa „Jame“ stići informacija kada i u koje doba dana je silazak u „kafić“ moguć. Usklađivanje termina posete sa radnim obavezama je neminovnost jer je reč o aktivnom rudniku, pa proizvodnja uvek ima prednost. U principu, u „kafić“ pod zemljom može se sići svakog radnog dana u prepodnevnim satima, a najprikladnije vreme je između 10 i 12 sati. Dole ne mogu mlađi od 16 godina jer tako kaže Zakon o rudarstvu, a svi koji odluče da siđu, pre toga potpisuju izjavu da to čine na sopstvenu odgovornost, što se zdravlja tiče, dok za bezbednost posetilaca garantuju nadležni u „Jami“.

 

Najemotivnije je, recimo, reagovao profesor Alen Spira, sin bivšeg logoraša koji je za vreme rata radio u borskom rudniku. On je doputovao čak iz Amerike u Bor da vidi gde mu je otac radio dok je bio u zarobljeništvu. Jer, u Rudniku su, podsetimo, u toku Drugog svetskog rata radili zarobljenici, uglavnom Jevreji. Profesor Spira se do tančina raspitivao o radnom logoru „Berlin“ i o starom rudarskom oknu „Vajfert“, koje mu je pominjao otac, a dugo je stajao i pred spomenikom u krugu „Jame“ podignutim svim logorašima. Emocije su ga nadvladale kada su mu jamci na polasku poklonili grumen rude, pa je, kažu, zamolio vodiča da ga na par minuta ostavi samog, da se u miru pomoli za oca.

 

„Kafić“ su nedavno posetili i penzioneri iz Slovenije koji su u doba velike Jugoslavije jedne zime sanirali dalekovod u Boru, potom grupa Kineza, Korejanaca, borskih studenata i mnogi drugi. Naravno, 400 metara ispod zemlje kafu su popili i Zdravko Čolić, Veran Matić, Hildegard Gacek (EBRD), kao i brojni srpski političari.

 

Najuplašeniji su, po rečima vodiča, bili borski lekari, najveseliji bajkeri iz Nemačke, Austrije, Belgije i Holandije, a najradoznalije su bile učiteljice iz Smederevske Palanke.

 

„Kojom brzinom se kreće lift“, „koliko traje vožnja lifotm“, „koliko je duboka jama“, „ima li žena u rudniku“, pitanja su koja, kako kažu vodiči, posetioci najčešće postavljaju. Ljubopitljivi su i studenti, deca rudara, ali i borski penzioneri koji nikada pre nisu imali priliku da siđu u Jamu (iako su mnogi, recimo, ceo radni vek proveli u RTB-u). Zato se svi redom slažu, čak i turističke agencije u Srbiji, da je ideja o „kafiću“ u središtu zemlje odličan marketinški potez.

 

Novinari licem u lice sa rudarima

Sadržaj sa sajta može se preneti samo uz poštovanje USLOVA KORIŠĆENJA

Slične vesti

Napiši komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

X