BOR, (IST Media) Kada uđete u rudno telo „T“, duboko pod zemljom, u trenutku ćete zaboraviti sve sa čim ste se susretali u prethodnih 45 minuta. Toliko vam, naime, treba da do njega dođete i to pošto se liftom spustite na dubinu od 600 metara, na 17. jamski horizont. Ako idete peške, put traje duže, do ležišta „T“ se vozite 45 minuta. Kada konačno stignete, imaćete utisak da ste se, poput Alise u zemlji čuda, odjednom našli na nekom nestvarnom mestu, u podzemnoj koncertnoj dvorani. Prvi utisci brišu iz pamćenja neudobno truckanje po blatnjavim jamskim „bulevarima“ i neprijatno smenjivanje vetrene struje (zbog čega vam je čas toplo, čas hladno).
foto: Stefan Solakov
Veličanstveno rudno telo “T“ izgledalo je kao džinovsko jaje. Visoko je 65, široko 45 metara i zauzima površinu od 1.400 kvadratnih metara. Do „žumanca“ tog „jajeta“ borski rudari su, uz pomoć bugarskog „Polimera“, pošli 2010. godine i to putem kojim dosad niko nije išao – odozgo nadole. Prvi put u RTB-u i u Srbiji primenjena je nova metoda otkopavanja koja, što je vrlo važno, ima visok stepen iskorišćenja rude. Čak 95 odsto. Bugarska firma je sve vreme brinula o „vrtoglavim“ radovima i krovinu ležišta osiguravala ankerima. To ogromno podzemno „jaje“, naime, nema nijedan potporni stub, pa ako vam se, dok ste dole, učini kao da se zemlja na tom mestu pocepala i da stojite na međi jave i sna, nećete mnogo pogrešiti.
U javu nas vraćaju činjenice o rudnom telu „T“ koje nam iznosi rukovodilac Sektora geologije u Rudniku bakra Bor Trajča Tončić (kolege ga u šali zovu „šef podzemlja“). Kaže da će se prvi put u stogodišnjoj istoriji „Jame“ neko njeno rudno telo celo otkopati. – To će se desiti upravo sa ležištem „T“ i to krajem marta, kada eksploataciju planiramo da završimo. Dotad će odatle biti otkopano 218.245 tona rude, bogate i siromašne, sa srednjim sadržajem bakra 3,87 posto, odnosno biće data tačno 8.431 tona bakra. Ako tim brojkama dodam i one o zlatu (a ima ga u proseku 2,57 grama po toni) i srebru (prosečno ga u toni rude ima 7,08 grama), jasno je da govorimo ne o nekoj mugli tamo na ćošku, već o veoma isplativom ležištu – kaže Tončić.
foto: Stefan Solakov
Do kraja marta, u rudnom telu „T“ treba da se otkopa još oko deset i po hiljada tona rude (5.511 tona bogate, sa sadržajem bakra 4,9 posto i 5.000 tona siromašne rude u kojoj ima 0,9 odsto bakra), pa će, kako kaže Tončić, u odnosu na overene eksploatacione rezerve, po završetku eksploatacije, odatle biti otkopano 90 odsto bogate i 100 posto siromašne rude, 73 procenta bakra i 95 odsto projektovane zapremine ležišta.
-Ovo rudno telo ćemo, uprkos njegovom impresivnom izgledu, nakon toga najverovatnije morati da zapunimo. Postoji, doduše, predlog da probamo da razmotrimo da li je moguće i sasvim bezbedno da ono ostane netaknuto, ali su šanse, za sada, male. Zato bih i ovim putem apelovao na sve nadležne u Basenu i resornom ministarstvu da zajedno dođemo do nekog racionalnijeg rešenja od zapunjavanja. Šteta je da jedan takav „objekat jednostavno zatrpamo. Može se on iskoristiti na drugačiji, pravi način – kaže Tončić.
Ove godine, dodaje, „jamce“ očekuje veliki posao. Cilj je „napad“ na devetnaesti horizont i njegovo povezivanje sa sedamnaestim, nastavak eksploatacije u rudnom telu „Tilva roš“ (pošto je od nadležnih stiglo odobrenje) i u ležištima „T1“ i „T2“, ali i izrada kapitalnog hodnika prema rudnom telu „D“(dugačkog 500 metara) i onog na najnižoj koti (-235) koji će omogućiti doistraživanje „Borske reke“, najvećeg jamskog ležišta.
G. Tončev Vasilić
