Istraživali smo: Da li se u Boru efikasno sprovodi uništavanje glodara i insekata

171 0
bor 3

 

Ni posle nekoliko dana od kada je pacijent iz Bora prebačen na lečenje u niškoj bolnici sa simptomima mišje groznice, još uvek nema povratne informacije da li je ta osoba zaražena ovom opasnom i zaraznom bolešću koja izaziva teške posledice.

Povratna informacija o stanju pacijenta nije dostavljena epidemiološkoj službi borskog Doma zdravlja, to nisu danas za Ist media potvrdili ni u Kliničkom centru u Nišu, dok su u „Toralku“ rekli da ne mogu da nam daju takvu informaciju. Upućeni smo na Zavod za javno zdravlje „Batut“, ali smo u više navrata dobili samo glasovnu poruku da su svi operateri zauzeti.

Nakon novonastale situacije, postavlja se pitanje da li se i na koji način u objektima obavlja deratizacija protiv glodara i dezinsekcija protiv buva i ostalih insekata.

Da bi Javno stambeno preduzeće organizovalo deratizaciju, mora biti raspisana javna nabavka, na kojoj prolaze najjeftinije ponude, što nužno ne znači da su i kvalitetne.

Prošle godine je na na dve raspisane javne nabavke, sa najnižom cenom pobedio konzorcijum jedne novosadke i dve beogradske firme. Cena njihovih usluga je iznosila nešto više od 1,2 miliona dinara.

Pružalac usluga se obavezao da će primeniti najkvalitetnije preparate i da neće ugroziti zdravlje ljudi niti narušiti životnu sredinu, a ukoliko dođe do neželjenih posledica, posledice snosi pružalac usluga. Od dobro obaveštenih izvora saznajemo da ti „najkvalitetniji preparati“ zapravo predstavljaju mešavinu otrova za glodare pomešanog sa prepkupom, što ne daje željeni efekat.

Derastizacija se, inače, obavlja samo u stambenim objektima, dok vlasnici kuća sami angažuju određene firme za te poslove.

Upravnici zgrada potpisuju da je deratizacija izvršena, ali smo od jednog stanara iz ulice Ivo Lole Ribara saznali da je sa komšijama zatražio dodatnu deratizaciju i dezinsekciju jer od buva i glodara nije moglo da se živi.

Toliko je bilo insekata da su morali tri puta da prskaju podrumske prostorije, rekao nam je naš sagovornik, koji je, kao i većina njih želela da ostane anonimna.

Rekao nam je da je uspešnu deratizaciju i dezinsekciju u tom slučaju o trošku stanara zgrade obavila Veterinaska ustanova u Boru, koja, inače, ne može proći na tenderu jer koriste efikasnije ali i skuplje preparate. Tako novac Borana odlazi van grada, firmama za koje se sumnja da posao  obavljaju valjano.

Čak je i bilo primedbi da se za postavljanje preparata angažuju osobe iz Bora koje ponekad preskaču podrume, a postave nalepnice kao da je posao završen.

Nadzorni organ za kvalitetno sprovođenje deratizacije je Dragan Marković iz Javnog stambenog preduzeća „Bor“.

On kaže da postoji oko 400 objekata u kojima se deratizacija obavlja i da je nemogće da jedan čovek obiđe sve. Ipak, gotovo svaki drugi objekat je pregledan.

Jedne godine sam imao primedbe na postupak deratizacije, pa sam pružaoce usluga primorao da dođu u Bor i ponove postupak na uočenim mestima, rekao je Marković.

Da li je najniža cena jedino merilo da će posao biti valjano obavljen, to je druga priča. Niska cena može da bude previsoka – a to je zaraza mišjom groznicom.

 

 

 

Sadržaj sa sajta može se preneti samo uz poštovanje USLOVA KORIŠĆENJA

Related Post

X