BOR, (Preuzeto sa sajta brate.rs, foto: istmedia) Da bi stanje bezbednosti dece u saobraćaja u Boru bilo na odgovarajućem nivou, potrebno je uskladiti sve činioce u saobraćaju, prvenstveno građane, zatim škole, policiju, organe vlasti, medije, auto škole i mnoge druge. Jer, deca, kao ranjivi učesnici u saobraćaju, zbog svojih psihofizičkih karakteristika nisu odgovorni za svoje stradanje u saobraćaju, već odgovornost pada na ostale učesnike u saobraćaju, roditelje, ustanove obrazovanja i vaspitanja dece, auto škole, medije i dr.
Prema rečima Igora Velića, master inženjer saobraćaja, ponašanje dece je vrlo često nepredvidljivo i zavisi od raznih faktora koji su posledica ponašanja kod kuće ili u školi. Deca su veoma osetljiva na događaje u porodici i školi što može znatno umanjiti njihovu pažnju na vozila i način prelaska preko kolovoza ili kretanje po kolovozu.
Po izlasku iz škole deca često neoprezno trče, igraju se ili guraju, tako da neoprezno stupaju na kolovoz. Neretko je prisutno i međusobno dokazivanje i takmičenje između dece ko će brže pretrčati ulicu ispred vozila i dr.
“Deca često greše i u proceni vremena potrebnog za prelazak ulice, pri čemu na njihovo ponašanje utiču i karakteristike njihove ličnosti, problemi koji ih trenutno okupiraju, dešavanja i pojave u okolini i dr Fizičke karakteristike školske dece u vidu njihove krhke telesne građe i male visine uz karakteristike ponašanja, predstavljaju stalnu opasnost za vozače u smislu iznenadne, nepredvidive i neuočljive pojave dece na kolovozu”, kaže Igor Velić.
Istraživanjem se došlo do rezultata da je u Boru, u periodu od 2013. do 2017. godine, lakše i teže povređeno 38 lica. Najkritičnije godine su bile 2014. i 2017. kad je povređeno 13 odnosno 8 lica mlađih od 14 godina starosti. Deca su najviše stradala kao pešaci (19,50%), zatim kao putnici u vozilu (16,42%) i (3, 8%) kao vozači bicikla.
Deca kao putnici u vozilu najčešće stradaju zbog nekorišćenja sigurnosnih pojaseva i zaštitnih sedišta za decu gde odgovornost snose rotitelji, a to je najbolje ilustrovano na narednom video spotu.
Prema rečima Velića, istraživanja pokazuju da je brzina glavni uzročnik saobraćajne nezgode, jer, što je veća brzina, duži je zaustavni put vozila i posledice saobraćajne nezgode su veće. Važno je podsetiti da pri sudarnoj brzini od 50 km/h šanse da dete preživi su 20%, dok pri sudarnoj brzini od 30 km/h šanse preživljavanja su 80%”.
Igor naglašava da kao roditelji, treba da se obavežemo da deci damo neophodan nivo saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja kako bi stekli veštine i navike i formirali pozitivne stavove za bezbedno učestvovanje u saobraćaju.
“Kada vozilom prilazimo pešačkom prelazu svoju brzinu treba da prilagodimo tako da u svakoj situaciji koju vidimo ili predvidimo možemo da bezbedno zaustavimo svoje vozilo ispred pešačkog prelaza. Takođe, na delu puta na kome se kreću deca, i na kome postoje saobraćajni znaci o učešću dece u saobraćaju da vozimo za naročitom opreznošću, tako da možemo blagovremeno da zaustavimo svoje vozilo”, kaže on.
Igor ističe da ćemo se i u budućnosti suočavati sa činjenicom da će čovek uvek praviti greške u saobraćaju. Zato, smatra on, potrebno je projektovati sistem koji će greške ispravljati, jer će uspeh u bezbednosti saobraćaja zavisiti od toga koliko će društvo biti spremno da proširi krug odgovornih za saobraćajne nezgode.
