piše: Saša Trifunović
U malom gradu kao što je Bor, poslednjih nekoliko meseci dogodila su se dva hapšenja jer se određeni ljudi terete za malverzacije u privredi. Mali grad, mnogo osumnjičenih. Dva hapšenja, desetak imena. Neka su manje-više poznata Boranima, drugima, koji za njih ne znaju, verovatno ni ne koriste internet.
Gde je policija zakazala?!
Prekršila je najvažnije pravilo na kome MUP i tužilaštvo inistiraju.
PRETPOSTAVKA NEVINOSTI!
Učestvovao sam na seminaru gde su se srele dve institucije. Sa jedne strane novinari iz svih krajeva Srbije, sa druge policija. I to ne bilo ko iz policije, već ljudi od ugleda i znanja. I tu je izveden zaključak i pravilo: 
Novinari moraju da poštuju pretpostavku nevinosti, ni govora o imenima, osim kada je reč o ljudima iz vlasti, direktorima itd…pa čak i tada, mora se “nagaziti kočnica” i staviti sebe u situaciju tih ljudi koji su možda nevini, ali će im nakon objavljivanja imena, trag ostati večno na internet pretraživačima.
Ako kojim slučajem budu oslobođeni odgovornosti, ta vest neće biti vest.
Pre nekoliko meseci u Boru su uhapšeni, pa potom pušteni da se brane sa slobode, još neki građani za koje se može reći, bar po funkciji, da su ugledni. U svakom slučaju, obavljali su odgovoran posao.
Jedan od glagola koji kraj njihovih imena danas na googlu možete pročitati, jeste – uhapšeni.
O njihovoj krivici još uvek se ne zna, ali je spektakl odrađen. Imao je za cilj da pokaže Vučićevu borbu protiv korupcije, a narod voli kad se nekom “pusti krv”, pa makar on bio i nevin. Tako je još od Rimljana.
U slučaju poslednjeg hapšenja u Boru, u vezi navodnih mućki sa eksproprijacijom, navedena su puna imena osumnjičenih. Iz Biroa za saradnju sa medijima MUP-a Srbije, iz kabineta ministra, jutros je medijima dostaviljeno saopštenje povodom tog događaja, u kome se navode samo inicijali osumnjičenih. Kasno. Neko je iz policije hteo da prigrabi slavu, i beogradskim medijima naveo osumnjičene pod punim imenom i prezimenom, a ovi to iskoristili. Daleko im je Bor.
Tako će neko, iako je možda samo obavljao birokratski posao, i potpuno je nevin, za sva vremena nositi žig srama, a deca mu crveneti.
Ali, to je mala cena od onoga što je postignuto – čaršija je zadovoljna jer će o ovom događaju pričati danima. Sve do onog momenta dok se možda imena nekih koji se ovim slade – ne nađu na internetu. A onda, idemo ispočetka.
