Friport: Do otvaranja rudnika u Boru potrebno mnogo godina i istraživanja

676 0

BOR (Ist Media, Slađana van der Toorn) – Deseta geološka bušotina kod Bora, otkrila je da se na velikoj dubini ispod istraživačke licence Čukaru Peki nalazi ležište bakra sa potencijalom da postane jedno od najznačajnijih geoloških otkrića jugoistočne Evrope, pokazuju podaci Geološkog topografskog instituta SAD (USGS)

Na osnovu podataka USGS, prema količini bakra, borski rudnik u sklopu RTB-a drži prvo mesto u jugoistočnoj Evropi, dok Čukaru Peki drži prvo mesto po sadržaju bakra.

Ipak, direktor istraživanja za Evroaziju u korporaciji Freeport McMoRan (Friport Mekmoran), Mek Kenbi (Mac Canby), rekao je za portal IST Media da je potrebno još mnogo pozitivnih rezultata bušenja i drugih brojnih koraka kako bi došlo do odluke da se Čukaru Peki razvije u rudarski projekat i da je to ’višegodišnji proces’.

Podsećamo na preliminarne procene kompanije Rakita Eksplorejšn (Exploration), koja posluje u sastavu američke kompanije Friport Mekmoran, da je na pomenutoj lokaciji i najdubljoj bušotini od preko 2 kilometra, otkrila ležište od oko 65 miliona tona rude sa sadržajem bakra od 2,6 procenata, dok se u RTB Bor sada eksploatiše ruda sa najviše 0,4 procenta ovog metala.

Top 10 porfirskih ležišta bakra u jugoistočnoj Evropi

 

 

Izvor USGS: Grafikon sa ležištima jugoistočne Evrope

Kompanija Rakita Eksplorejšn, čiji je tim tokom desetogodišnjeg istraživanja otkrio ležište, trenutno je 55 procenata u vlasništvu korporacije Friport Mekmoran, koja je i najvećim delom finansirala istraživanje i 45 procenata u vlasništvu kanadske kompanije Rezervoar Minerals.

Američka korporacija Friport Mekmoran, je inače vodeća svetska rudarska kompanija sa sedištem u Feniksu, zapošljava oko 35.000 ljudi, i njen portfolio uključuje rudarski kompleks Grasberg u Indoneziji, najveći rudnik bakra i zlata u smislu procenjenih rezervi.

Kako bi došli do preciznijih informacija o ovom, za borsku opštinu i Srbiju značajnog otkrića, Ist Media se obratila za intervju direktoru istraživanja za Evroaziju korporacije Friport Mekmoran, Mek Kanbiju.

 

 


 

Molim Vas da nam objasnite najraniju istoriju projekta?

 Mek Kenbi: „Korporacija Friport Mekmoran Explorejšn je prvobitno kroz kompaniju Felbs Dodž Explorejšn, razvila svoje prisustvo u Srbiji i započela aktivno istraživanje počevši od 2004. godine. Kompanija je vršila istraživanja i bušila na 7 projekata, i zajedno sa partnerima, pre pronalaska ležišta bakra i zlata – Čukaru Peki, potrošila preko 12 miliona američkih dolara.“

 

Šta je bio fokus na samom početku istraživanja?  

Mek Kenbi: „Friport Mekmoran je sprovodio istraživanja u Boru počevši od 2004. godine i bušio je na niz lokacija u području Bora. Istraživanje koje je naknadno dovelo do otkrića ležišta Čukaru Peki u 2012. godini, započelo je na potpuno novoj lokaciji, na kojoj, do tada, nikad nije bilo prethodnih istraživačkih napora. Pre istraživanja naše kompanije, geološka istraživanja su vršena samo u područjima mineralizacije vezane za „izmenjene stene“ (površinske stene koje ukazuju na mogućnost mineralizacije u blizini) na površini terena. Poređenja radi, Čukaru Peki je u području koje na površini ne ukazuje ni na kakvo prisustvo mineralizacije, već je ležište potpuno sakriveno na velikoj dubini.“

 

Tim ljudi koji je tokom desetogodišnjeg istraživanja otkrio Čukaru Peki

 Tim ljudi koji je tokom desetogodišnjeg istraživanja otkrio Čukaru Peki

 

U kom trenutku je došlo do odluke da se krene sa izuzetno skupim programom bušenja na velikim dubinama?  

 

Mek Kenbi: „Odluka je doneta 2011. godine, i pre svega je bazirana na projekciji poželjne geologije ispod mlađih sedimentnih stena. Takođe, primenili smo i novu, geofizičku metodu istraživanja, koja ukazuje na mineralizaciju na većim dubinama. Dodatno, primeri svetskih istraživačkih rezultata naše korporacije, kao i drugih kompanija, u poznatim distriktima poput borskog, išli su u prilog programa sa dubokim bušotinama. Plan za lokacije na kojima je vršeno bušenje krajem 2011. godine i početkom 2012, uključujući i za bušotinu koja je konačno „presekla“ ležište Čukaru Peki, konkretizovan je na tehničkom sastanku u Boru, u jesen 2011.godine. Deseta po redu bušotina, koju je sproveo Friport Mekmoran na projektu Čukaru Peki, konačno je udarila mineralizaciju koja je ukazivala na potencijalno ležište. U procesu donošenja odluka o lokacijama za bušenje nije bilo nikakvih eksternih konsultanata ili stručnjaka koji nisu zaposleni u našoj kompaniji“.   

Mac Canby

Mac Canby na Međunarodnoj konferenciji o mineralnim resursima u Srbiji 2014.

 

Šta je sve urađeno do sada na projektu Čukaru Peki i koji su budući planovi?  

Mek Kenbi: „Kompanija Rakita Explorejšn d.o.o, nastala je kao „džoint ventčr“ (joint venture – poslovni dogovor o zajedničkom investiranju i delovanju) između kompanije Friport Mekmoran , koja ima većinski interes i trenutno finansira 100 posto troškova, i kanadske kompanije Rezervoar Minerals. Do sada je Rakita Explorejšn sprovela bušenja u ukupnoj dužini od 70.000 metara, od čega je otprilike 9.000 metara bušeno u 2014. godini. U ovoj godini Rakita planira dodatna bušenja u dužini od 16.000-20.000 metara, kako bi nastavila da istražuje potencijal ležišta. Početna bušenja na projektu Čukaru Peki, pokazala su ohrabrujuće rezultate sa visokim procentima bakra i zlata. Rakita nastavlja da istražuje kako bi utvrdila da li projekat ima potencijal da se razvije u rudnik, što je višegodišnji proces. Potrebno je još mnogo pozitivnih rezultata bušenja i drugih brojnih koraka kako bi došlo do odluke da se Čukaru Peki razvije iz geološko-istraživačkog u rudarski projekat.“  

 

Kakav je poslednji dogovor između Friport Mekmoran-a i Rezervoar Minerals-a?  

Mek Kenbi: „Rakita je trenutno 55 procenata u vlasništvu kompanije Friport Mekmoran i 45 procenata u vlasništvu kompanije Rezervoar Minerals. Po poslednjem dogovoru Friport ima pravo da dobije 75 procenata projekta Rakita Explorejšn po završetku studije izvodljivosti, koja treba da pokaže da li je pronađeno ležište ekonomski isplativo”.

 

 

Sadržaj sa sajta može se preneti samo uz poštovanje USLOVA KORIŠĆENJA

Slične vesti

Napiši komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

X