(FOTO I VIDEO) Na Saboru “Vrela Homolja” 60 izlagača

999 0

ŽAGUBICA,  Sabor  „Vrela Homolja“, održan je krajem juna u Žagubici i okolnim turističkim destinacijama. Tradicionalnu manifestaciju, koja se održava 13. put, otvorio je predsednik opštine Safet Pavlović, koji je učesnicima poželeo puno uspeha u radu i plasmanu proizvoda, te izrazio nadu da će se, nakon Sabora, o Žagubici čuti više ne samo u Srbiji, već i van granica naše zemlje.

 

vrela homolja 2015. Procesija glavnom ulicom

Domaćini u Žagubici sa gostima iz Poljske i Rumunije

U prilog tome ide činjenica da su gosti Žagubice bili predstavnici Poljske i Rumunije, iz država odakle dolaze pozitivni signali za saradnju sa ovom opštinom.

Privrednici iz Braničevskog okruga, ali i iz drugih delova Srbije, predstavili su na glavnom šetalištu svoje proizvode, družili se i razmenjivali iskustva.

Bila je to prilika i da se sklope poslovni aranžamni, i Srbiji prezentuju turistički i privredni potencijali ovog kraja.

U centru Žagubice, posetiocima je predstavljeno  „homoljsko etno dvorište“, replika uobičajenog dvorišta ovog dela Srbije, sa pažljivo odabranim napravama koje su se u seoskim domaćinstvima koristile nekada, ali i sada nisu izuzetak u domovima Homolja.

 

vrela homolja 2015. IMG_2901

U Žagubici je povodom manifestacije postavljena izložba sa Safarija na Homolju, fotografije koje na najbolji način odslikavaju prirodne lepote istočne Srbije, a u Galeriji umetnika, otvorena je izložba slika sa 9. Međunarodne likovne kolonije.

Pričalo se o mogućnostima razvoja seoskog turizma, a o prednostima ove delatnosti, zainteresovanim domaćinima govorio je magistar Radomir Stojanović.

Na šestom Sajamu meda i preduzetništva, na glavnom gradskom šetalištu, svoje proizvode i usluge izložilo je više od 20 privrednika, koje nije omela dosadna kiša i hladno vreme.

Tezge su se, uprkos kišnom i prohladnom junskom danu, „žutele“ od tegli meda i šarenile od pčelinjih proizvoda.

Sajam je otvorio Dušan Milosavljević, pomoćnik predsednika opštine Žagubica, koji je pozdravio goste iz Poljske i Rumunije a zatim i izlagače, kojima je poželeo sklapanje dobre poslovne saradnje.

Načelnik odelenja za privredu i ekonomski razvoj u opštini Žagubica Radiša Milošević, rekao je za IST Media da je ovaj deo manifestacije je veoma značajan za opštinu, imajući u vidu da je Homoljski med prvi u Srbiji zaštićen geografskim poreklom.

“Budući da je ovo nerazvijena opština, i da spada u red najnerazvijenijih u Srbiji, ovaj Sajam je prilika da se sretnu preduzetznici, poslovne banke, provredne komore, savezi, stručne institucije, udruženja građana i privredna društva, da razmene iskustva i dogovore poslovnu saradnju“, rekao je Milošević.

Prema podacima koje je izneo, na treritoriji opštine Žagubica med proizvodi između 300 i 400 individualaca, a oko pedesetak domaćinstava živi isključivo od proizvodnje ovog lekovitog proizvoda.

 

vrela homolja 2015. IMG_2871

Gosti iz inostranstva homoljski med ocenili sa 5

Zoran Kerić, menadžer Asocijacije za ruralni razvoj Homolja, sa saradnicom Milenom Marković, u petak su prezentovali proizvode od voska.

„Bavimo se proizvodnjom hrane za prihranu pčela i proizvodnjom meda. Sve što je potrebno pčelarima u svom poslu, mogu da kupe kod nas“, kaže Kerić.

Maško Tomić iz sela Suvi Do, kaže da ovakve manifestacije doprinose da se homoljski med (bagremov, livadski i lipov) prodaje organizovano. Cena kod kupaca na veliko je, kaže, 4,5 evra po kilogramu.

U tradicionalnoj nošnji muškaraca sa homoljskih planina, iza tezge smo primetili Petra Paunovića iz Žagubice. Na štandu ovog vitalnog građevinskog inženjera je obilje flaša, bočica i tegli, a u njima proizvodi koje priprema od kada zna za sebe. Sve je, kako kaže, izuzetno zdravo, a sprema ih po receptima koje je sakupljao decenijama, na načine koji su se prenosili sa kolena na koleno.

 

Petar Paunovic

Petar Punović prodaje proizvode koje su ga vratile u život

Dva puta je, kaže, bio na ivici smrti, i sam se izlečio prirodinim proizvodima od kojih su neki na tezgi pred njim. Rakije sa raznim travama i biljkama, slatko od raznih voća sakupljenih u netaknutoj prirodi, sokovi…

„Bavim se prirodom, uživam u prirodi i proizvode stvaram u njoj. Svi proizvodi su sa planine, jer u bašti se ne mogu uzgajati. U ovim proizvodima nema pesaticida niti bilo kog zagađivača ili veštačkog preparata. Slatko od šumsklih jagoda, sremuš u rakiji, koji 100 posto leči pritisak, holesterol i masnoću u krvi“, savetuje Paunović.

Kaže da je dnevna doza rakije sa sremušem 15 do 20 kapi u vodi, a cena jednog litra je 10 evra.

Njegova rakija orahovača leči uvećanu štitaštu žlezdu, a samo jedna čaša žestine pod nazivom trnjinka, čini da organizam povrati snagu. Tu je i rakija drenovača koja se lepo crveni u flaši.

„Svako jutro po jedna čašica i bićete zdravi ko dren. Ne kaže se džabe još od Marka Kraljevića ’zdrav k’o dren’. Organizam odlično reaguje na nju, pa se koristi za lečenje pritiska, triglicerida i masnoće u krvi, smanjuje stomačne bolove i infekcije. Leči i zubobolju, kada se njom isperu usta“, savetuje ovaj ljubitelj prirode, koji tvrdi da ni za jednu bolest ne treba kupovati skupe lekove.

Sličnim poslovima bavi se i Zoran Nikolić iz Krepoljina. Pored meda, proizvodi slatko od šumskog voća, sir ali i prirodno pasterizovane pečurke. Za prodaju nudi i sokove bez konzervansa, sok od matičnjaka. “Sve su to su stari recepti koji su nekada spravljali naši stari, a mi samo nastavili tradiciju”, reče nam Zoran.

Odao nam je kako lisičarku drži u salamuri. Ova gljiva se dobro opere i posoli, pa se bez barenja poređa u teglu. Tada ispusti svoj sok i može trajati jako dugo.

Gavni dan Sabora, ipak je održan dan kasnije, na letnjoj pozornici iznad vrela Mlave, gde su majstori kulinarstva iz mnogih krajeva Srbije pripremali hranu na tradicionalan način. U kazanima su se spremali specijaliteti od divljači i ribe, a na štandovima su vredne ruke domaćica gostima priredile mnoštvo specijaliteta od testa: gibanice, pite, proje, kao i obilje slatkiša.

 

martina Lukic topsrbija
Martina Lukić (foto:topsrbija.rs)

Martina Lukić, direktorica Turističke organizacije opštine Žagubica i koordinator 13. Sabora „Vrela Homolja“, naglašava da ova manifestacija, pored privrednog značaja, ima ogroman značaj u negovanju tradicije i kulture ovdašnjeg stanovništva.

„Ovde je prisutno preko 60 izlagača suvenira, i sve je podređeno naporima da posetioci Homolja sa sobom kući ponesu poklone koje će ih sećati na ovaj deo Srbije“, kaže Martina Lukić. Kako bi homoljski brendovi došli na rafove širom Srbije, promociju pomaže upravo Turistička organizacija. Ova ustanova na manifestacijama širom Srbije sa sobom vodi preduzetnike iz opštine Žagubica, individualce koji se bave proizvodnjom sira, meda, rakije i narodnih nošnji.

 

vrela homolja 2015. IMG_2957 vrela homolja 2015. IMG_2982

 

„Njihova promocija je uvek u prvom planu, a naš zadatak je da im budemo pri ruci kod pisanju projekata za dobijanje subvencija uz čiju će pomoć unaprediti ponudu“, napominje ona.

 

Kaže da se turistički potencijal Homolja prvenstveno odnosi na seoski turizam, koji bi mogao biti bum za ovdašnju osiromašenu opštinu. Nažalost, on je nedovoljno iskorišćen s obzirom na celokupnu situaciju u zemlji.

 

„Potencijalna domaćinstva se zbog opšte nemaštine jako teško odlučuju za investiranje i sređivanje celokupnog imanja, budući da je priliv u budžet spor i neizvestan. Tada sledi razočaranje, pa mnogi prestanu da se bave tim poslom ili zanemare promociju jer su skeptični da će im bilo koji sajam turizma pomoći. Ovo je razlog što moramo, svi zajedno, i lokalna samouprava i Turistička organizacija i republika, da pomognemo u izradi različitih sadržaja koji bi stvorili ambijent da tiuristi ostanu u Homolju duže od jednog vikenda“, smatra prva dama Turističke organizacije Žagubica.

 

 

Lov kao adut turizma

 

Jedna od mogućih pravaca razvoja turizma u opštini Žagubica je lovni turizam. Lovačko udruženje prepoznaje dobro svoje kapacitete, te se takođe predstavilo posetiocima Sajma. njihov predsednik, Branislav Živković, podseća da je lovište u ovoj opštini izuzetno bogato divljači. Od sitne, Homolje je stanište fazana, zeca, šumske šljuke i jarebice, a od krupne divljači, šume kriju divlje svinje, srndaće, vuka, gorskog jelena i divokozu, a u odnosu na evropska lovišta, kuriozitet je prisustvo risa.

 

„Kada su u pitanju lovci iz Evrope, lovni turizam u Homolju se pre svega bazira u lovu na vuka, budući da je izuzetno atraktina divljač“, kaže Živković.

 

Ipak, do uređenog sistema lovnog turizma, problem predstavlja činjenica da Srbija tu granu turizma ne prati na adekatan način.

 

„Naša zakonska regulativa nije usklađena sa zakonima evropske unije pa postoje problemi izvoza trofeja divljači iz Srbije u EU. Sve to dovodi do odvraćanja klijentele koji tada biraju neke druge destinacije“, opominje ovaj lovac.

 

 Amaterski snimci sa Sabora “Vrela Homolja” 2015.

 

 

[nggallery id=59]

 

 

 

Pročitaj još:

Sadržaj sa sajta može se preneti samo uz poštovanje USLOVA KORIŠĆENJA

Slične vesti

Leave a comment

Your email address will not be published.

X