Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta (EP) danas će razmotriti predlog rezolucije o izveštaju o Srbiji za 2018. godinu, u kojoj se naglašava da je sprovodjenje reformi i dalje ključni pokazatelj upešnosti procesa evrointegracije i poziva Srbiju da poboljša planiranje, koordinaciju i praćenje sprovodjenja novog zakonodavstva i mera.
U predloženom tekstu rezolucije se ukazuje i na propuste u reformi pravosudja i u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, manjkavu demokratsku ulogu parlamenta, izražava zabrinutost zbog stanja u oblasti slobode govora i medija i poziva Srbija da garantuje principjelnu primenu zakonodavstva o zaštiti manjina.
EP pozdravlja napredak Srbije u ekonomiji i u reformi javne uprave, njen kontruktivni odnos prema migrantskoj krizi, predanost bilateralnim odnosima s drugim zemljama kandidatima i susednim državama članicama i stalni angažman Srbije u postupku normalizacije odnosa s Kosovom.
Srbija se poziva i da postepeno uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU, uključujući i politiku prema Rusiji, kao da postepeno sa Unijom uskladi i svoj vizni režim.
U dokumentu se ocenjuje da su u oblasti vladavine prava reforme potrebne posebno da bi se “garantovala nezavisnost i efikasnog pravosudja” i poziva Srbija da “osnaži odgovornost, nepristrasnost, profesionalnost i ukupnu efikasnost pravosuđa i uspostavi sistem besplatne pravne pomoći”.
U oblasti borbe protiv korupcije, EP smatra da Srbija treba “što pre da donese novi zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije“, pri čemu je “ključno da ta agencija zadrži ljudske i finansijske resurse koji su joj potebni da bi svoje zadatke obavljala na nezavisan način”.
U tesktu se ocenjuje i da u borbi protiv organizovanog kriminala, iako je postignut “odredjen napredak”, Srbija treba da pokaže “uverljivije rezultate u pogledu istraga, krivičnog progona i presuda, što se odnosi i na pranje novca, a na osnovu proaktivnih istraga”.
EP smatra da Skupština Srbije “i dalje ne vrši efikasnu kontrolu izvršne vlasti i da je potrebno poboljšati transparentnost, uključujući i kvalitet zakonodavnog postupka”, kao i da česti hitni postupci “ugrožavaju parlamentarni i javni nadzor”.
U dokumentu se naglašava da je potrebno “u potpnosti priznati i podržati ulogu nezavnisnih ocenjuje regulatornih tela, uključujući i instituciju ombudsmana”.
Pozdravljajući napredak Srbije u reformi javne uprave, autori nacrta ističu da politički uticaj na imenovanje viših upravnih zvaničnika i dalje predstavlja zabrinjavajući problem.
EP ocenjuje da je u oblasti ljudskih prava u Srbiji uspostavljen zakonodavni i institucionalni okvir i da je potrebno njegovo dosledna i efikasno sprovođenje u celoj zemlji, kao i dodatni napori za unapređene položaja ranjivih grupa, “uključujući decu, osobe sa invaliditetom, osobe sa HIV-om pripadnike LGBT zajednice”.
Srbiji je ponovo upućen i poziv da aktivno istražuje i kažnjava zločine iz mržnje.
EP ponovo “izražava zabrinutost zbog činjenice da nije postignut napredak u poboljšanju stanja u vezi sa slobodom govora i medija” i ističe da su “pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara i dalje problem“, a da su presude za to “i dalje retke”.
U nacrtu rezolucije se poziva na potpuno sprovođenje zakona o medijima i jačanje nezavisnosti nacionalnog regulatornog tela za elektronske medije i ističe potreba potpune transparentnosti u pogledu vlasništva i finansiranja medija.
Pozdravljajući stvaranje fonda za nacionalne manjine, rezolucija poziva Srbiju da garantuje principijelno sprovođenje zakona o manjinama, uključujući i obrazovanje, upotrebu jezika, zastupljenost u telima javne uprave i pristup medijma i verskim obredima na jezicima manjina.
Beta
