Govoreći o uticaju prekomernog aerozagađenja na ljudski organizam, dr Vučković objašnjava da „suspendovane mikročestice iz zagađenog vazduha vuku za sobom teške metale koji mogu da prodru u najsitnije ogranke disajnih puteva. Ovi metali se trajno talože u telu i povezani su sa nastankom maligniteta kako pluća, tako i drugih organa”.
Nedavno objavljena pilot studija o uticaju industrijske zagađenosti na zdravlje stanovništva u Boru, koju je uradila Agencija za zaštitu životne sredine, a publikovao Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, izazvala je lavinu reakcija u javnosti. Ubrzo nakon objavljivanja studije, gradonačelnik Bora podneo je prijavu protiv kopmanije Srbija Ziđin Koper Bor zbog prekomernog zagađenja, topionica je prestala sa radom, a građani Bora su se u najvećem broju do sada okupili na ulici tražeći svoje pravo na čist vazduh.
Glavni nalazi ove pilot studije potvrđuju da izloženost prekomernom industrijskom zagađenju povećava rizik od oboljevanja kod ljudi i to pre svega od malignih bolesti.
Prema poslednjim podacima, Srbija se, po procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka, svrstava među 40 zemalja Evrope sa srednjim rizikom obolevanja i nalazi na 12. mestu sa visokim rizikom umiranja od malignih bolesti. Najnoviji podaci istraživanja sprovedenog na Harvardu pokazuju da zagađen vazduh povećava rizik od respiratornih problema, koji mogu biti fatalni za zaražene koronavirusom.
O tome kakav je dugoročni uticaj prekomernog aerozagađenja na ljudski organizam, aktivisti „Mladi menjaju“ pitali su doktorku Slavicu Vučković, dečjeg pulmologa.
Kako aerozagađenje utiče na naš organizam? Koji su najčešći simptomi prouzrokovani aerozagađenjem?
S.V: Aerozagađenje je štetno za ljudsko zdravlje, posebno za razvoj dečjih pluća. Pre desetak godina u Švajcarskoj je urađena studija o uticaju zagađenja vazduha na razvoja pluća fetusa i odojčadi. Utvrđeno je da bebe koje žive u sredini sa većim aerozagađenjem, a koje su mu bile izložene i u majčinoj utrobi, u izdahnutom vazduhu imaju povišene nivoe azot-monoksida, koji je pokazatelj zapaljenja u disajnim putevima. Takođe je utvrđeno da bebe izložene aerozagađenju imaju ubrzanije disanje, što je direktni pokazatelj da su njihovi disajni putevi nedovoljno razvijeni. Jedan od najzastupljenijih polutanata je sumpor-dioksid. Inhaliran SO2 se najvećim delom rastvara u sluzi gornjih disajnih puteva. Tom prilikom on gradi sumpornu kiselinu koja deluje na sluzokožu disajnog puta nadražajno, a kod hronične izloženosti i zapaljenski. Sumpor-dioksid je neprijatan iritans za sve osobe, posebno za decu, starije osobe i astmatičare. Astma je zapaljenjska bolest koja dovodi do povremenih reverzibilnih tegoba u vidu kašlja, otežanog disanja i povećane produkcije sluzi u disajnim putevima. Aerozagađenje dovodi do veće učestalosti tegoba, te se zapaljenski proces kod astme teže drži pod kontrolom, češća su pogoršanja i oštećenja plućne funkcije. Nekada, kad nije bilo medikamenata za lečenje zapaljenja kod astme, ona je lečena isključivo klimatski (izbegavanjem aerozagađenja).
Da li smatrate da bi vlast i Ziđin trebalo da, u zavisnosti od opasnosti koje aerozagađenje prouzrokuje, preduzme određene mere, čak iako bi to možda na neki način naškodilo kompaniji Ziđin?
S.V: Svaka društveno odgovorna kompanija bi trebalo da vodi računa o zdravlju ljudi. Na to treba da je obavežu i zakoni države u kojoj posluje. Jasno je da je u Boru veliki broj ljudi zaposlen u Ziđinu i da dosta porodica ekonomski zavisi od poslovanja ove firme, al’ to ne treba da umanji potrebu ove kompanije da preduzme neophodne mere za smanjenje aerozagađenja.
Koja količina supstanci koje zagađuju vazduh je opasna po nas? Da li su adekvatne dozvoljene granice za štetne supstance u vazduhu koje je postavila država?
S.V: Na osnovu godišnjeg izveštaja o ispitivanju kvaliteta ambijetalnog vazduha u Boru za 2019. godinu koji je izdao Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, mogu se naći podaci da su, sem sumpor-dioksida, u vazduhu u Boru prisutni, među suspedovanim česticama i taložnim materijama, i metali: olovo, kadmijum, arsen i nikl, u višestruko većim koncentracijama od dozvoljene vrednost, što svakako ima negativan uticaj na zdravlje.
Da li je rađeno neko istraživanje o štetnosti aerozagađenja u Boru?
S.V: Koliko je meni poznato, u zdravstvenim ustanovama u Boru nisu rađena takva istraživanja. Ovakva istraživanja su sprovođena od strane Agencije za zaštitu životne sredine i Instituta za javno zdravlje Srbije.
Možete li nam kao pulmolog, na osnovu svoje dogogodišnje prakse i iskustva, reći kako napreduje bolest izazvana aerozagađenjem kroz godine?
S.V: Respiratorni organi su prvi na udaru zagađenog vazduha. Nakon izlaganja štetnom agensu dolazi do aktivancije odbarnbenih efekata u disajnim putevima. Sekretorne ćelije omogućavaju stvaranje tankog filma na površini disajnog epitela u koji se utapaju štetni polutanti, a trepljaste epitelne ćelije pokušavaju da ga, pokretanjem treplji u jednom smeru, izbace napolje. Stalna izloženost agensu oštećuje rad treplji, povećava stvaranje sekreta, ali i menja njegovu viskoznost i čini ga gušćim, što dovodi do suženja promera, pre svega malih disajnih puteva. Reakcija glatkih mišića tih istih puteva je da ih održi otvorenim, što dovodi do njihove hipertrofije (uvećanja njihove mase), što dodatno smanjuje njihov lumen. Uz oštećenja sluznice i naseljavanje bakterija, to je način na koji nastaje hronična opstruktivna bolest pluća. Kod predisponiranih osoba stalna iritacija dovodi do razvoja bronhalne preosetljivosti i ubrzava razvoj zapaljenjske bolesti, astme, koje se teško drži pod kontrolom, te vremenom može da dođe do promene u strukturi disajnih puteva.
Da li su počeli da se manifestuju određeni simptomi u organizmu naših sugrađana, kao posledica taloženja štetnih supstanci tokom vremena? Kakve posledice trpi organizam?
S.V: Rezultati pilot studije koju je uradila Agencija za zaštitu životne sredine o uticaju industrijske zagađenosti na zdravlje stanovništva u Boru, a koju je publikovao Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, pokazuju da su stanovnici ovog grada značajno izloženi većem riziku od oboljevanja i umiranja od više vrsta raka, osim tumora kože, a postoji i veći rizik smrtnosti od više drugih bolesti.
Prete li nam neka teška i smrtonosna oboljenja zbog višegodišnje izloženosti aerozagađenju?
S.V: Što je duža izloženost štetnim materijama svakako da je rizik od oboljevanja veći.
Kako komentarišete izjavu naših sugrađana da je Bor jedan od zelenijih gradova u Srbiji i da je to pokazatelj da, iako je aerozagađenje neprijatno, nije toliko štetno jer ne bi mogao imati postojeće zelenilo?
S.V: Bor je pre svega jedna urbana sredina, koja je planski građena zajedno sa planiranjem i zelenila u gradu. Iz tog razloga Bor ima dosta zelenih površina. Ja nemam utisak da biljkama u Boru prija aerozagađenost. Sudeći po biljkama koje ja gajim na terasi moga stana, ne bih rekla da i njima ne smeta prekomerna količina dima.
Koja bi bila Vaša poruka za naše sugrađane?
S.V: Svako od nas ima prava na život. S obzirom da je disanje preduslov za život, svako ima pravo na udisanje vazduha koji nije zagađen toliko preko mere da je time ozbiljno ugroženo zdravlje. Stoga mislim da o ovom problemu ne treba nikako ćutati, već se treba boriti za bolji vazduh nad našim gradom.
Detaljnije informacije o kvalitetu ambijentalnog vazduha u Boru za 2019. godinu dostupne su u redovnom godišnjem Izveštaju koji objavljuje Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor.
