Preuzeto sa: AMA CENTAR
Ja kao nosilac poljoprivrednog gazdinstsva, to je moj posao, ja tu radim, to je moja plata, ja to zaradim na pijaci. Sad, ja hoću da kupim veš mašinu, ulazim u prodavnicu. Tražim da kupim veš mašinu na 10 meseci, pitaju me gde radim, ja im kažem na svom gazdinstvu, na svom imanju, a oni kažu da ne može. Zašto ne mogu? Neka nastavnica isto završila fakultet kao ja, isto prima platu kao ja, moj novac isto vredi kao njen, zašto ona može a ja ne mogu“?
Broj žena u Srbiji koje su nosioci poljoprivrednih gazdinstava opao je sa 19 odsto u 2008. godini na trenutnih 17 odsto. Iako vlasnice gazdinstava mogu da ostvare pravo na subvencije kod nadležnih organa ipak ne mogu da dobiju pravo na porodiljsko odstustvo kao zaposlene žene. Žene koje žive na selu i bave se poljoprivredom suočene su sa višestrukom diskriminacijom.
Pored toga što nisu vlasnice zemlje i drugih nepokretnosti nisu prepoznate kao zaposlene žene, niti kao preduzetnice. Izrazita većina žena (92%) nalazi se u takozvanom statusu pomažućih članova domaćinstva, koji podrazumeva neplaćeni rad u porodičnom poslu. Položaj pomažućeg člana domaćinstva najčešće nije izbor, već zadatost ili nužda. Žene najčešće nisu vlasnice kuća u kojima žive, ne poseduju zemlju, a ni sredstva za proizvodnju.
Iako su žene intenzivno uključene u poljoprivrednu proizvodnju na gazdinstvima, radeći i više od punog radnog vremena definisanog Zakonom o radu, žene najčešće ne odlučuju o poljoprivrednoj proizvodnji. Ne samo da u većini slučajeva ne utiču na odluke o tome šta i koliko će se proizvoditi, već su i njihovi rasporedi radnih aktivnosti u okvirima uspostavljene podele rada propisani od strane drugih, najčešće muških članova domaćinstva.
Značajan broj žena nema zdravstveno osiguranje. Prema učešću osoba bez zdravstvenog osiguranja, ova grupa se svrstava u red najugroženijih društvenih grupa u pogledu obuhvaćenosti zdravstvenim osiguranjem. U slučaju bolesti, žene se leče samostalno ili plaćaju posete privatnim lekarima, ili državnim ustanovama.
Posebno zabrinjava činjenica da izuzetno veliki broj žena ne uplaćuje penzijsko-invalidsko osiguranje. Na ovaj način one ostaju potpuno nezaštićene u slučaju povreda i invaliditeta, a materijalnu zbrinutost u starosti mogu da temelje isključivo na nekom obliku porodične penzije ukoliko nadžive supruga ili drugog člana porodice na osnovu čijeg izdržavanja stiču ovo pravo.
z sve ovo, ženski naslednici u značajnoj meri bivaju isključeni iz nasleđivanja.
Zaključak je da su žene u statusu pomažućih članova domaćinstva u dvostruko marginalizovane u svom socijalnom položaju – kao pripadnice ruralnih, poljoprivrednih domaćinstava i kao žene unutar ekonomske i porodične organizacije ovih domaćinstava.