DAMJAN STEVKIĆ-Pisac čije vreme dolazi. Da li je IRINA srpska verzija Game Of Thrones?

492 0
DONJI MILANOVAC, (IST Media, Jelena Bujdić Krečković) – “Biti pisac je, slikovito rečeno, kao da ti je neko dao domaći zadatak za čitav život” smatra profesor engleskog jezika, Damjan Stevkić, tridesetčetvorogodišnjak iz Donjeg Milanovca koji je ozbiljno “zaplovio” u književne vode.

Od prvog romana ‚‚Kvarni vlaški pir”, objavljenog uz podršku Književne omladine Srbije i Centara za kulturu Majdanpek i Donji Milanovac do danas, Stevkić je objavio i ,,Bokanegru”, ,,Ničije generale” i serijal romana ,,Irina” o kraljici Irini, izmišljenom potomku cara Stefana Uroša, čija su poslednja dva segmenta nedavno objavljena.

,,Teme su uvek različite u mojim knjigama, ali neka centralna ideja se provlači u svima njima, a to su odnosi moći koje analiziram kroz različite istorijske periode i žanrove. ‚‚Ničiji generali” se bave ratom u Bosni i ranim godinama demokratskih promena, ‚‚Bokanegra” je, u suštini, utopijski roman gde se različite društvene strukture međusobno upoređuju i sukobljavaju, a ‚‚Irina”  istorijski roman u nastavcima koji se na nov i originalan način bavi dramatičnim periodom neposredno pred Kosovski boj, koji ja smatram za centralni istorijski događaj čitavog naroda na ovim prostorima” – objašnjava Stevkić čiji je prvi roman vezan za vlašku magiju i natprirodne moći koje se koriste u nečastive svrhe.

Zadovoljan onim što je uradio u prvoj deceniji svog književnog rada, nastavlja dalje. Kaže da se priprema za pisanje serijala romana pod radnim nazivom Torovi sinovikoji se zasigurno neće naći u štampi pre 2020. i koji će predstavljati žanrovski kontinuitet sa istorijskim serijalom “Irina”.

Stevkić: Uvek ima prostora za dobru priču koja još uvek nije ispričana

,,Pisanoj reči bi  trebalo pristupiti na ozbiljan, istraživački način, sa jasnim metodološkim pristupom i uz mnogobrojne sate tihe meditacije koji imaju za cilj stvaranje najbolje moguće priče u datim okolnostima. Zarazio sam se pisanjem, leka nema za ono što ljudi poput mene rade, i ja bih samo voleo da se taj rad isplati u smislu da ljudi uživaju u onome što čitaju. Ne mislim da je hiperprodukcija u književnosti obavezno loša stvar koja zamagljuje kvalitet i ističe neke polunapisane knjige u prvi plan. Uvek ima prostora za dobru priču koja još uvek nije ispričana, a ima mnogo tema koje nikada nisu obrađene, čak i u našoj neposrednoj okolini, a kamoli ako posmatramo širu svetsku ili istorijsku scenu. Recimo, zašto nije napisan jedan kvalitetan roman o izgradnji brane na Đerdapu? Mislim na pravi roman, tipa na roman Na Drini ćuprija? Ako je moja uloga samo to da napišem, i to u narednih dvadeset ili trideset godina, rado bih je prihvatio, bez ikakvog pompeznog poređenja sa istinski velikim Andrićem”, – zaključuje Stevkić.

Uz romane naš sagovornik piše i naučne radove, do sada ih je objavio pet, dramske tekstove, uradio je i scenario za dokumentarni film i pre par meseci završio doktorske studije. Kao prosvetni radnik i književni autor osoba je koja verovatno ima ‚‚recept” kako mlade koji danas vreme uglavnom provode na društvenim mrežama vratiti knjizi. I ne samo njih.

,,Mlađa generacija se neće vratiti knjizi niti lako, niti bez mnogo ubeđivanja. Ono što je šansa književnosti, jeste spoj sa vizuelnom umetnošću koja znatno dominira u odnosu na pisanu reč danas, ali ta ista vizuelna umetnost zahteva, i neophodna joj je dobro napisana priča i kvalitetna podloga da bi nešto na filmskoj traci bilo ispričano. Mislim da je u tom spoju napisanog i vizuelnog negde ključ i rešenje ove zagonetke. Ipak, nema sumnje u mojoj glavi da je knjiga ipak knjiga, i da u je u njoj moguće znatno bolje izraziti svoje ideje i stavove,” – smatra Damjan Stevkić.

 

Osamdeset posto Srba godinama ne čita

Stručnjaci kažu da o stanju nacije govori i statistički podatak koji se tiče čitanja knjiga. Podatak iz prošlogodišnjeg istraživanja Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, koje je pokazalo  da čak 80 odsto Srba godinama nije pročitalo nijednu knjigu i da radije sedi pred televizorom je – zabrinjavajuć.

Stariji biraju televizor, mlađi internet i društvene mreže, a knjige postaju “nužno zlo” kao obavezna lektira za školarce. Iako ovi podaci nisi nimalo optmistični za književnike ima onih koji lepu pisanu reč smatraju značajnom i svojim radom traže mesto u domaćem književnom prostoru.

 

 

Sadržaj sa sajta može se preneti samo uz poštovanje USLOVA KORIŠĆENJA

Slične vesti

There are 1 comments

  1. Gospodin Stevkic je priljezni mladi pisac,koji vec dokazuje svoj nesporni talenat,i cije ce knjige pronaci mesto do pravih sladokusaca.Cinjenica je da su neke inovacije potisnule knjigu u drugi plan,ali i odatle ona svojim zrackom siri neslucene vidike.Zato gospodinu Stevkicu zelim puno uspeha u nimalo lakom poslu pronaci svoje citaoce.A Donjem Milanovcu na ponos sto podrzava ovog mladog knjizevnika

    Odgovori

Napiši komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

X