Visak i libela osnovni su alati građevine, kažu stari majstori, i bez toga posao se ne počinje. Da li više nema majstora ili se ne proizvode visak i libela? Pitanje oslikavaju borski trotoari.
Doduše ne svi, ali dobar deo tih renoviranih trotoara pokazuje znake reljefa sa uzvišenjima i ulegnućima.
A da bi trotoari i staze u gradu bili uređeniji, kvalitetniji, lepši i pre svega bezbedniji, iz gradskog budžeta ove godine izdvojeno je 35 miliona dinara.
Radilo se na Trgu oslobođenja kod nekadašnje Robne kuće, Novom gradskom centru, u glavnoj ulici Moše Pijade i u svim ulicama koje se „ulivaju“ u glavnu.
Radnici su marljivo radili, a gradonačelnik Aleksandar Milikić ih redovno obilazio.
Prilikom jednog od obilazaka, novinarima je rekao da nije zadovoljan dinamikom izvođenja radova, ali kvalitetom jeste.
I tu se sad postavlja pitanje: da li je gradonačelnik obišao radove sada kada su navodno završeni, jer, radnika više nema na deonicama gde se radilo a kvalitet je pod velikim znakom pitanja.
Dovoljno je prošetati ulicom 1. maj i uveriti se u tu konstataciju.
I baš zbog toga uputili smo Slavisi Friškoviću, direktoru JP za stambene usluge, e-mail sa pitanjima: Da li su radovi završeni u potpunosti, zašto je urađen samo deo trotoara u ulici 7. juli do zgrade br. 5, a ne do spajanja sa ulicom Nikole Pašića, zašto nisu urađeni prilazi stazama ka „Raketa“ parku, zašto nisu urađene zaštite ka podrumima zgrada u ulici 1. maj?
To su samo neka od pitanja na koja nažalost odgovor nismo dobili a poslali smo ih sa fotografijama još 5. avgusta.
Nekvalitetno urađeni prilazi, plus loša rasveta, dovoljan su razlog da se postavi pitanje bezbednosti pešaka, pogotovu male dece.
Da li je ovo uvertira za narednu godinu?
Jer, sigurno će neko reći da ovo sada nije dobro urađeno i da je možda kvalitet behaton ploča loš, s obzirom da se u Boru rekonstrukcija trotoara radi svake godine.
