Zarobljeno društvo se ne bori protiv korupcije
Problem korupcije u Srbiji zahteva ne samo rad na antikorupcijskim merama već i paralelan rad na društvenim reformama koje će dovesti do toga da korupcija ne bude sistem
Sprovedena istraživanja ukazuju da su gradovi i opštine u Srbiji zarobljeni od strane lokalnih partijskih oligarhija i direktora javnih preduzeća/ustanova koja posluju na republičkom ili lokalnom nivou koji su najčešće delegirani od republičkih nivoa vlasti i moći. Kao organizacija koja je u protekle tri godine gradovima i opštinama inicirala borbu protiv korupcije (Niš, Kragujevac, Zrenjanin, Vranje, Požega, Bujanovac, Bor, Ub, Lebane, Medveđa) i pokušala u Preševu i Arilju, Biro za društvena istraživanja (BIRODI) upozorava da stihijska i politički instrumentalizovana decentralizacija opisanom stanju daje legalni okvir.
Tako danas imamo podelu gradova i opština koje su privilegovane i one koje su marginalizovane pri raspodeli javnog novca i „dovođenja“ investitora koje je sprovodi na diskrecioni i politički motivisan način. Ovome treba dodati da je „upodobljavanje“ vlasti na lokalnom nivou najbolji dokaz zarobljenosti lokanih samouprava u Srbiji jer očito je da mogućnost razvoja lokalne samouprave zavisi od njenog političkog položaja a ne prava i obaveza koje proizilaze iz zakona i Ustava.
Neregulisan i vrlo često netransparentan način finasiranja uz odsustvo podrške lokalne samouprave projektima koji se bave borbom protiv korupcije čini organizacije civilnog društva nejakim da se suprostave „vladarima gradova“. Baveći se borbom protiv korupcije organizacije civilnog društva rizikuju da ne dobiju partnerstva sa lokalnim samoupravama koje su neophodne pri konkurisanju kod stranih donatora uključujući i EU fondove.
Isto važi i za medije na lokalnom nivou čije preživljanje u najvećoj meri zavisi od sredstava koje će dobiti iz budžeta lokalne samouprave ili od javnih preduzeća i ustanova koja su pod direktnom kotrolom lokalne ili republičke vlasti.
Stanju zarobljenosti gradova i opština doprinose državni organi u čijoj je nadležnosti represivni deo borbe protiv korupcijepre svega tužilaštvo i policija.
Usvojeni mehanizmi borbe protiv korupcije na lokalnom nivou su vidljivi kao na zidu okačeni dokumenti o čijem efektivnom sprovođenju i monitorisanju niko ne bavi. Slično važi i za antikorupcijske projekte koji se sprovode na lokalnom nivou koji se sprovode uz pomoć međunarodnih donatora i o čijim rezultatima i održivosti nema javnih izveštaja.
Uvereni smo da bez slobodnih gradova i slobodnih građana se ne može stvoriti sistem borbe protiv korupcije koji će na duži rok biti održiv i dati rezultate u oblasti sankcije i prevencije.
Sve ovo nas vodi ka zaključku da su gradovi i opštine postali idelana mesta u koje se korupcija izvozi i preliva sa republičkog nivoa jer neretka je situacija da gradski funkcioneri ne postupaju po zakonu već po mišljenjima i tumačenjima zakona koja dobijaju iz ministarstava. Takođe ovo za posledicu ima da građani koji u značajnom broju žive na granici pristojnosti suočeni sa politikom nekažnjivosti korupcije umesto borbe za svoja prava a protiv korupcije prihataju koruptivne načine ostvarivanja prava opravdavajući sebe stavom da je to nužno zlo.
Poslednji izvestaj Transparency International govori da u Srbiji postoji edemska korupcija. Takav tip korupcije zahteva ne samo rad na antikorupcijskim merama već i paralelan rad na društvenim reformama koje će dovesti do toga da korupcija ne bude sistem.
Koncept borbe protiv korupcije koje BIRODI sprovodi ima za cilj ukidanje zarobljenosti gradova i opština razvojem transparenosti odgovornosti participacije građana u odlučivanju, demonopolizacije i konkurenosti, poštovanja i primene zakona uključujući i kažnjivosti. Sve ovo uz primenu antikorupcijskog zakonodavstva i pristupačnost antikorupcijskih mehanizama građanima po našem uverenju jeste sistemski odgovor na sistemsku korupciju.
