Piše: M. Obradović, Danas
Do pre nekoliko dana nikome nije padalo na pamet da bi ove provizije mogle biti nezakonite, ali ih je Viši sud u Somboru u drugostepenoj, dakle pravosnažnoj presudi, takvim proglasio i naložio banci da klijentu vrati novac naplaćen za proviziju, uvećan za zateznu kamatu.
Ukoliko bi građani masovno počeli sa tužbama protiv banaka za nadoknadu ovako naplaćenih provizija, bankarski sektor bi se mogao naći u ozbiljnim problemima, jer skoro svi krediti, bilo u dinarima ili devizama, gotovinski ili stambeni nose sa sobom neku proviziju.
Pregledom ponuda kredita banaka provizije za obradu kredita se kreću na nivou od 0,5 do čak tri odsto vrednosti kredita. Uglavnom se ta naknada naplaćuje tako što banka za taj iznos odbije glavnicu kredita, a kasnije naplaćuje kamatu na ceo iznos. Ima i onih banaka koje navodno ne naplaćuju obradu kredita, ali zato naplaćuju mesečno održavanje. Na kraju, ima banaka koje naplaćuju i jedno i drugo.
Kod kratkoročnih gotovinskih kredita manjeg iznosa manji je i iznos provizije, mada je njeno učešće u efektivnoj kamatnoj stopi značajno. S druge strane, kod dugoročnih stambenih kredita provizija od dva odsto je čak 1.000 evra, ako se radi o kreditu od recimo 50.000 evra.
Ovo je prema objašnjenju Denisa Perinčića, predsednika Republičke unije potrošača, neosnovano bogaćenje za koje bi svako kome je to uz kredit naplaćeno u poslednjih deset godina, koliko je rok zastarevanja, mogao da tuži banku.
„Naknada za obradu kredita je tipična zloupotreba jače strane u ugovoru. To je bankarski posao koji bi banka svakako morala da uradi. Dokaz za to je da se i onima kojima nije odobren kredit takođe uradi obrada, ali im se to ne naplati, dok su oni kojima je kredit odobren kažnjeni provizijom“, objašnjava Perinčić, dodajući da je ovo posledica tolerisanja takvog ponašanja od strane Narodne banke Srbije.
Predsednik udruženja za zaštitu korisnika finansijskih usluga Efektiva Dejan Gavrilović ističe da će pozvati svoje klijente da podnesu tužbe protiv banaka.
„Banka prema Zakonu o obligacionim odnosima ne sme da naplaćuje ništa osim kamate. Ni to što su banke navele efektivnu kamatnu stopu u kojoj je sadržana naknada ne znači ništa, jer je to veštačka veličina, napravljena samo da informiše, dok je ono što banka stvarno naplaćuje nominalna kamatna stopa“, kaže Gavrilović uz napomenu da ne očekuje od NBS da nešto uradi pošto ona „već godinama štiti banke“.
