Amnesty International: U Srbiji pojačan pritisak na medije

234 0

U Srbiji je ostvaren napredak u istrazi ubistava novinara, ali je pojačan pritisak na medije, diskriminacija manjina je i dalje prisutna, dok su na Kosovu prisutni i međuetničko nasilje i problemi pri povratku raseljenih, ocenio je Amnesti internešenel (Amnesty International – AI). Ta organizacija je u godišnjem izveštaju, objavljenom 25. februara, kritikovala i međunarodnu zajednicu zbog “sramotnog” odgovora na stradanja i kršenja prava civila u sukobima i predložila stalnim članicama Saveta bezbednosti UN da se dobrovoljno odreknu prava veta u slučajevima masovnih zločina. AI je kritikovao EU zbog odnosa prema izbeglicama i migrantima.

 

amnesty international

 

“Vlada (Srbije) je pojačala pritisak na medije. Javni komentari u kojima je kritikovan odgovor vlasti na poplave u maju uklonjeni su s vladinih vebsajtova, a kritički nastrojeni pojedinci pozivani su na ‘informativne razgovore’ u policiji”, navodi se u izveštaju AI o stanju ljudskih prava u svetu u 2014. godini.

Organizacija navodi i slučaj hakerskog obaranja sajta Peščanika posle objavljivanja teksta o navodnom plagijatu doktorskog rada ministra unutrašnjih poslova.

U izveštaju se podseća i da su nastavljene istrage o ubistvima novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića i da su podignute optužnice za ubistvo Ćuruvije protiv četiri osobe, uključujući bivšeg šefa državne bezbednosti Radomira Markovića.
AI ukazuje i na nezakonito hapšenje i deportovanje 11 članova pokreta za ljudska prava Falun Gong, uoči samita s Kinom u decembru, pošto je njihov skup protiv kineskih vlasti otkazan.
Kada je reč o problemu prisilnih nestanaka, AI ocenjuje da, uprkos ekshumaciji tela 53 kosovska Albanca u grobnici u Raškoj, i daljim istraživanjima u Batajnici, gde je ekshumirano više od 800 tela, “nema napretka u privođenju pravdi onih koji su organizovali prenos tela s Kosova”.

 

Romska naselja su bila nesrazmereno pogođena poplavama, a 31 Romu, među kojima je bilo 12 dece, uskraćen je pristup prijemnim centrima u Beogradu, umesto čega su smešteni u ratna skloništa bez vode i sanitarnog sistema.
Pretnje i napadi na pripadnike LGBT populacije nisu efikasno istraženi, a retki su slučajevi suđenja za zločine iz mržnje, ocenila je ta organizacija. AI navodi primer portparola Protivterorističke jedinice MUP-a Radomira Počuče koji je pozvao fudbalske navijače na linč Žena u crnom. Protiv njega je podignuta optužnica za ugrožavanje bezbednosti, ali ne i za rodnu diskriminaciju, tako da “motiv mržnje nije uzet u obzir”.
U izveštaju se podseća i da su, posle incidenta s bespilotnom letelicom na fudbalskoj utakmici Srbija – Albanija, najmanje 33 objekta u vlasništvu Albanaca bila meta napada.

 

Od januara do oktobra gotovo 19.000 srpskih državaljana tražilo je azil u zemljama EU, a oko 13.000 migranata je
podnelo zahtev za azil u Srbiji. “Samo pet podnosilaca zahteva je dobilo azil do sredine decembra, a u procesu utvrđivanja izbegličkog statusa nisu ispoštovane procedure propisane Zakonom o azilu. Granična policija navodno vraća potražioce azila i migrante u Makedoniju”, navodi AI.

 

Etničko nasilje, povratak raseljenih problemi Kosova

 
Na Kosovu i dalje postoje problemi međuetničkog nasilja, pritiska i napada na novinare, povratka i reintegracije raseljenih i diskriminacije manjina, ocenio je AI.
“Međuetničke tenzije se nastavljaju, posebno na severu. Neki srpski političari su sprečeni da uđu na Kosovo, a neki kosovski Srbi, među kojima povratnici u Klinu, bili su meta napada na njihovu imovinu, groblja i verske objekte”, navodi se u izveštaju AI. Napadi su se, dodaje se u izveštaju, intenzivirali posle fudbalske utakmice Srbija-Albanija u oktobru i incidenta s bespilotnom letelicom.
AI podseća da su u junu, posle sukoba kosovske policije i Albanaca koji su demonstrirali protiv zatvaranja mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, pripadnici Euleksa ispalili gumene metke, iako je njihova upotreba zabranjena.

 

Međunarodna organizacija ocenjuje da vlasti utiču na kosovske medije i da su novinari izloženi pretnjama i napadima. “Vlada i državne agencije u velikoj meri utiču na medije preko velikih doprinosa njihovim prihodima od reklama”, navedeno je u izveštaju.

 

AI ističe da se nastavljaju napadi na istraživačke novinare i podseća da je novinar lista Ekspres Visar Durići dobijao ozbiljne pretnje smrću posle pisanja o organizaciji Islamska država.

 

Udruženje profesionalnih novinara, dodaje se u izveštaju, izrazilo je zabrinutost da je Euleks izvršio pritisak na novinara Koha ditore Vehbija Kajtazija, koji je pisao o navodnoj korupciji u Euleksu.

 

AI navodi da je se 1.655 osoba i dalje vodi kao nestalo i podseća na protest rođaka nestalih zbog ukidanja mesečne nadoknade od 135 evra kada su tela članova njihove porodice pronađena. “Unmik nije uspeo da obezbedi odštetu, uključujucji nadoknadu, rođacima nestalih kosovskih Srba, po preporuci Savetodavnog odbora za ljudska prava”, kaže se u izveštaju.

 

Romi, Aškalije i Egipćani i dalje su žrtva raširene i sistematske diskriminacije, a u cilju njihove integracije primenjeno je svega nekoliko mera, ocenio je AI.

 

Više od 17.200 ljudi, uglavnom kosovoskih Srba, i dalje je raseljeno, prema podacima agencije UN za izbeglice, a do novembra su se samo 404 člana manjinskih zajednica dobrovoljno vratila na Kosovo, “gde su uslovi za njihovu reintegraciju i dalje krajnje neadekvatni”.

 

Azil u zemljama EU do oktobra je tražilo 11.000 ljudi s Kosova, dodaje se u izveštaju AI.

 
AI: Stalne članice SB UN da se odreknu prava veta
AI je ocenio da je prošla godina bila “katastrofalna” kada je reč o civilnim žrtvama sukoba i kritikovao odgovor međunarodne zajednice na to nasilje i kršenja ljudskih prava.

 

U 2014, koju je obeležilo više sukoba, milioni civila su ubijeni a 15 miliona ljudi je izbeglo i raseljeno, što je verovatno najveći broj izbeglica od Drugog svetskog rata, rekao je generalni sekretar Amnestija Salil Šeti na konferenciji za novinare u Londonu.

 

Šeti je dodao da je odgovor međunarodne zajednice na ta kršenja ljudskih prava bio neodgovarajući i skandalozan. “Žalosno je što svetski lideri nisu uspeli da zaštite najugroženije”, dodao je on.

 

AI se obrušio i na Ujedinjene nacije navodeći da je Savet bezbednosti UN koji je stvoren da bi se zaštitili civili i obezbedio mir, nije u tome uspeo. Kako se dodaje, šest stalnih članica – Velika Britanija, Francuska, Kina, Rusija i SAD, stalno su zloupotrebljavale svoja prva i pravo na veto kako bi progurale svoje političke i geopolitičke interese na štetu zaštite civila.

 

AI je zato predložio da se usvoji kodeks ponašanja zahvaljujući kome bi se članice SB UN dobrovoljno odrekle prava veta u slučaju genocida, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti. “Odricanjem prava na veto pet stalnih članica SB UN bi proširile prostor za manevar UN i jasno stavile do znanja odgovornima za masovne zločine da neće stajati samo po strani”, rekao je Šeti.

 

Kritike EU zbog odnosa prema izbeglicama
U izveštaju kojim je obuhvaćeno 160 zemalja, AI je kritikovao i Evropsku uniju zbog odnosa prema izbeglicama i migrantima suprotno njenim visokim principima.

 

“U Siriji su milioni izbeglica a Evropa je primila tek nekoliko hiljada”, rekao je Šeti i dodao da su zbog toga ljudi primorani da se, pošto ne mogu to da učine na legalan način, zapute ka EU preko Sredozemnog mora.

 

AI je naveo da je oko 3.400 izbeglica izgubilo život prošle godine prilikom pokušaja da preko mora dođu do evropske obale, dok je 95% od 4 miliona sirijskih izbeglica našlo utočište u zemljama susedima Sirije.

 

“Italijani su preduzeli izuzetnu inicijativu sa operacijom ‘Mare nostrum’, ali ostatak Evrope nije preuzeo odgovornost”, dodao je Šeti i ocenio da je zajednički akcija na nivou EU skandalozna.

 

Operacija “Mare nostrum” je završena krajem prošle nedelje, a umesto nje je pokrenuta evropska operacija “Triton”. Međutim, nasuprot italijanskoj operaciji čiji je zadatak bilo sapsavanje migranata, evropska se pre svega bavi kontrolom u teritorijalnim vodama. Zemlje učesnice su obezbedile brodove, ali pre svega helikoptere, avione i stručnjake koji registruju migrante.

 

Oštre kritike na račun te operacije su usledile pošto je polovinom februara u moru stradalo 300 migranata.

 

U 2014. više od 218.000 migranata je pokušalo da pređe Mediteran, a pritom je nešto manje od 3.500 poginulo, podaci su Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR).

 

Izvor: Beta, AFP
Foto: Shutterstock.com

Sadržaj sa sajta može se preneti samo uz poštovanje USLOVA KORIŠĆENJA

Slične vesti

There are 1 comments

  1. Da oni su veoma poznati po zastiti ljudskih prava ali se uvek pojave i oglase tamo gde oni sto ih finansiraju prethodno zakuvaju stvar i uspesno zavade ljude zahvaljujuci medju ostalom i ljudskoj kratkovidosti i gluposti.Kao i lekari bez granica i Zene u crnom i raznim centrima za kulturnu dekontaminaciju ,Helskinskim odborima i slicnom uvek ce se naci dusebriznici onda kada mislite da otplatite spoljni dug i otkacite se od duznickog ropstva kao sto to verujem radi stranka na vlasti bez obzira na to sto je zarad obavestajnih usluga najmila perjanice globalizma poput onih ministara koji su trenutno u vladi a direktna su agentura mmf i wb.

    Odgovori

Napiši komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

X