Борба непрестана

260 0

Пише: Весна Тешовић, (виши библиотекар, директорка Народне библиотеке Бор)

Библиотека – цивилизацијска творевина која је истовремено део националног бића и чувар културе и наслеђа нашег краја и нашег народа, али и место које повезује целокупно духовно наслеђе човечанства.

 

Библиотека – место у коме људи могу доживотно да уче и да се усавршавају, место у којем људи могу свакодневно да се сусрећу, размењују књиге, мисли и информације, зближавају се на најплеменитији начин, преко писане и изговорене речи.

Бићу слободна да парафразирам Ива Андрића, „важније од кућа, светије, јер су општије, од храмова, свачије и према сваком једнаке, корисне, подигнуте увек смислено на месту на ком се укрштава највећи број људских потреба … и не служе ничем што је тајно и зло.“

 

Библиотеке нас повезују са знањем највећих умова из читавог света и из читаве наше историје. Поучавају без замарања или инспиришу да дамо сопствени допринос колективном знању човечанства. Слободно можемо рећи да здравље наше цивилизације, дубина свести о темељима наше културе и брига за будућност могу да буду тестиране тиме колико се добро старамо о нашим библиотекама.

 

Тако посматрано – бити на челу установе која се зове библиотека изузетна је част, привилегија и одговорност.

 

Међутим, у условима у којима данас живимо и радимо, директор библиотеке нема ни времена, ни могућности да ужива уљуљкан у слику коју је овакав увод, надам се, изазвао у свести читалаца овог текста.

 

Библиотека је данас „жив организам“, који се мења и прилагођава потребама својих стварних и потенцијалних корисника поштујући одређене законске норме и стандарде. Кључ сталног раста и развоја библиотеке јесте у томе што она обезбеђује услуге и изворе, задовољавајући потребе својих корисника. Стални раст и развој библиотеке подразумева квалитетан стратешки план који се заснива се на доброј процени о потребама локалне заједнице. А сваки план почиње и завршава се буџетом.

Дакле, буџет.

 

И то је најчешћи „камен спотицања“.

 

Да би било какво стратешко планирање имало смисла, оно мора имати подршку локалних власти. У свакодневици која је (већ десет година) врло турбулентна, и у којој је дошло до великих економских и естетско-етичких вредносних ломова, пред директором библиотеке је тешка мисија да нађе начине како да органи управе, носиоци политичке моћи, постану свесни потенцијала јавне библиотеке, како би више улагали у њу. Јер, ипак, као што рекох, сваки план почиње и завршава се буџетом, чија реализација треба да буде редовна (у складу са планом) и да не зависи од самовољних приоритета, тренутног расположења или личног анимозитета оних који своју личност поистовећују са функцијом.

 

 

Директор библиотеке није на челу предузетничке организације која је у стању да ствара трендове и зарађује, већ руководи установом која је ипак и свуда „издржавано лице“, тј. брига локалне заједнице.

 

Међутим, иако је оснивач често доживљава тако, библиотека није установа која троши, него која чува, промовише и даје – даје баштињено знање као најзначајнији, највреднији ресурс данашњег доба и зато је свако улагање у библиотеку вишеструко оправдано.

 

Велико улагање у библиотеке треба да буде сразмерно очекивању и свести оснивача и финансијера да ће им средства посредно бити враћена коришћењем библиотечко-информационих ресурса. Зато ти ресурси морају бити квалитетни: актуелан и не прегломазан фонд, богата понуда услуга, добро осмишљени програми, електронска повезаност са свим типовим библиотека и, наравно, кадар који на најбољи могући начин посредује између корисника и информације, тј. знања.

 

А да би ресурси библиотеке били такви, улагање мора бити адекватно.

 

Дакле, као што рекох, буџет.

 

А у међувремену држаћемо се генералног стратегијског опредељења, који људе сматра главним ресурсом организације.

 

Знање, способност и стручност запослених услов су  успешног пословања. Стручни испит није једини тест знања библиотечких радника, нити је диплома библиотекара довољна за добре стручњаке. Библиотечки радници непрекидно морају да буду упућени у све оно што производи људски дух, као и у иновације у својој струци. Запослени у библиотеци стичу знања и у областима које нису строго везане за њихову специјалност. Цене се логика, планирање, организовање, предузимљивост, креативност, контролисање, способност уверавања и успостављања добрих односа са групом, разумевање окружења у којем раде. Потпуно је извесно да само људи који имају доста знања, интересовања, креативности и имагинације могу да осигурају библиотеци дугорочан успешан рад. Лични и професионални став се преноси са појединца на тим и на читаву организацију. Само тако библиотека може активно да одређује своју будућност и да стратешки планира.

 

Библиотекари много тога нуде својим суграђанима. Набављамо домаћу и страну литературу, класификујемо је, чувамо и дајемо на коришћење. Организујемо предавања и књижевне вечери, доводимо актуелне писце и књижевне критичаре. Штампамо књиге, организујемо програме за децу и омладину, креативне радионице за младе и оне који то више нису, за инвалиде и оне који су другачији од нас, али који имају исте потребе као и ми. Пружамо различите врсте информација. Приближимо различите светове и културе, да раздаљине не буду препрека у сазнавању, да информација путује кратко и буде доступна свима, без обзира на националну, полну, верску и сваку другу припадност. А све је то у служби књиге, која је незаменљива спона међу народима, културама, световима и цивилизацијама

 

Зато траје „борба непрестана“ да се у време транзиције и економске кризе очува достојанство професије. Нема места за индолентност и летаргију које незадрживо извиру из опште друштвене климе и растућег незадовољства. Пред сваким библиотекаром као мислећим човеком и човеком од струке стоји задатак да ради оно у шта верује и да на тај начим оправда дефиницију да је библиотека установа од општег друштвеног занчаја.

 

То је посао и сваког директора библиотеке.

Sadržaj sa sajta može se preneti samo uz poštovanje USLOVA KORIŠĆENJA

Slične vesti

There are 1 comments

  1. Pingback: Бибилотекари славе свој дан никад усамљенији међу књигама | Ist Media – Bor

Napiši komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

X