BOR (IST Media) U Narodnoj biblioteci Bor, održana je tribina “Deindustrijalizacija vašeg grada – analiza iskustava i potencijalne alternative”, koja je privukla značajan broj Borana i otvorila debatu o ovom procesu, kao i o mogućim alternativama.
Srđan Prodanović sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju istakao je da proces deindustrijalizacije podrazumeva događaje koji se odvijaju u ekonomiji i podrazumevaju izmeštanje centara proizvodnje na neke druge prostore, što sa sobom povlači da mesta koja su ranije bila centri inustrijske proizvodnje više nisu aktuelna.
„Proces deindustrijalizacije zapravo počinje od 90-ih godina, sa raspadom Jugoslavije, ali i uz proces globalizacije. Rešenja koja se nude u takvoj situaciji obično znaju da budu ponuđena kao jedina moguća. Mi tragamo za alternativama. S jedne strane da li da vraćamo industrijalizaciju, ako je vraćamo šta od nje želimo, a sa druge strane ako idemo u nekom drugom pravcu, šta onda to podrazumeva i kako bi jedan grad koji ima bogatu industrijsku istoriju, gde postoji ponos i tradicija, mogao da zamisli neku vrstu alternative. Ja se ne opredeljujem ni za jedno rešenje, jer poenta je da ovde, na lokalu pokušamo da razmotrimo nešto što je veoma kompleksno“, istakao je Prodanović i dodao da je ideja je da oni budu samo podstrekači razgovora i otvorene debate kojih u društvu ima sve manje.
Jedan od problema o kome se razgovaralo je i nepostojanje otvorenosti za dijalog, odnosno neodazivanje relevantnih sagovornika na pozive na razgovor, što se pokazalo i na primeru održavanja tribine, s obzirom na to da se pozivu da prisustvuju nisu odazvali ni predstavnici industrije, sindikata, lokalne samouprave, kao ni istraživači, čulo se na tribini.
Trbinina u organizaciji Instituta za Filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu pre Bora, održana je u Banjaluci, a do kraja godine planirane su još dve tribine u gradovima u Srbiji.
