Neizvesna sudbina državnih apoteka. Evo ko će najviše ispaštati

877 0

 

Država traži sistemsko rešenje za ono što je godinama sistemski uništavano  

 

BOR, (IST Media, S.T.) Zbog nekontinuiranog plaćanja, 35 državne apoteke u Srbiji za lekove i medicinska sredstva dobavljačima duguju oko 2,5 milijarde dinara, govore podaci Farmacetske komore Srbije pozivajući se podatke koje je na svom sajtu prikazalo Ministarstvo finansija

Većina državnih apoteka se nalazi u očajnom stanju. Mnogi zaposleni mesecima ne primaju zaradu, rade bez grejanja, struje, telefona pa i kompjutera. Zbog zakasnelih sistemskih odluka države, kojima je trebalo poboljšati finansijsko i organizaciono stanje u ovim ustanovama, zbog nebrige lokalne samouprave i neodgovornih direktora, apotekarski sistem je gotovo potpuno urušen.

„U ovom trenutku državni apotekarski sektor radi u vrlo otežanim uslovima. Blokirani su računi apotekama u Boru, Pančevu, Šapcu i Sremskoj Mitrovici, i njihova ukupna dugovanja su između 95 do preko 900 miliona dinara“, rekla je za RTS direktorka Farmaceutske komore Srbije Svetlana Stojkov.

Ona ističe da dugovanja nisu na vreme uočena i da se na njih nije reagovalo. Farmaceutska komora Srbije se u nekoliko navrata obraćala nadležnim institucijama, ali do danas nije nađeno odgovarajuće rešenje. Zbog toga zaposleni dolaze na posao i ne primaju platu. U apoteci u Pančevu nema grejanja, struje i telefona, nekim apotekama su izvršitelji odneli i kompjutere.

Borska Apotekarska ustanova je zbog blokade privatne firme iz Niša ostala bez kompletnog voznog parka.

Iako je direktorka Farmaceutske komore izjavila da se zbog ovakvog stanja u državnim apotekama neće osetiti nestašica lekova, jer se očekuje brzo rešavanje problema, ipak, proizilazi da će najveće žrtve biti žitelji seoskih područja u kojima privatnici nemaju ineteres da otvore apoteke, jer su im interesantne samo urbane sredine.

Privatne apoteke se uglavnom otvaraju u urbanim sredinama a ne u selima. U uređenim sistemima postoje standardi koliko je potrebno apoteka na određen broj stanovnika. U nekim zemljama je definisano i da se na određeni brog gradskih apoteka mora otvoriti i jedna na selu, odnosno u ruralnom području. To je potrebno kako bi se formirala ujednačena mreža koja je jednako dostupna na celoj teritoriji i u gradu i u selu“, kaže za IST MEDIA Svetlana Stojkov, i naglašava da je sistemsko rešenje potrebno kako bi se zaštitio javni interes, a to je, na prvom mestu zdravlje građana. Takođe, ne treba zanemariti ni vrednost samih apoteka, od infrastrukture do kadrovskih potencijala, kao i tržišta lekova koje pokrivaju.

Ona naglašava da se mora doneti rešenje kako bi se omogućilo održivo poslovanje državnih apoteka, pri čemu one zaista mogu da rade u konkurentnim okolnostima. „To se može postići samo izjednačavanjem državnih apoteka i privatnika“, naglašava Svetlana Stojkov.

Podsećamo da je privatnicima još 2013, godine omogućeno izdavanje lekova na recept, i da za razliku od državnih ustanova, nemaju obavezu nabavke medikamenata putem javnih nabavki.

Svetlana Stojkov, ipak, smatra da javne nabavke nisu jedini problem zbog kojih su „apotekarske“ u ovoj situaciji.

„Sve je zapravo počelo kada su apotekarske ustanove prestale da budu direktni korisnici budžeta i od kada se troškovi poslovanja apoteka (režijski troškovi, kancelarijski materijal, oprema, softver, zarade zaposlenih…) moraju pokriti iz marže na lekove, koja je najniža u okruženju i iznosi 12 procenata. Sve ostale državne zdravstvene ustanove finansiraju se iz budžeta. Zato iznenađuje da se govori o dugovanjima apotekarskih ustanova, ali ne i o domovima zdravlja, bolnicama i kliničkim centrima čija su dugovanja četiri puta veća od državnih apoteka“, kaže direktorica Farmaceutske komore. Ona dodaje da je dug apotekarskih ustanova tek 22 procenta od ukupnog duga državnih zdravstvenih ustanova.

Prema njenim rečima, Zakon o apotekarskoj delatnosti, čiji je nacrt nedavno razmatran u javnoj raspravi, predviđa da se apoteke otvaraju po demografskim i geografskim kriterijumima. Udaljenost apoteka ubuduće ne sme biti kraća od 300 metara i mora da pokrije najmanje 4000 stanovnika. Jer, kaže ona, „poražavajuće je to što se apoteke danas širom Srbije stihijski otvaraju bez navedenih kriterijuma.“

„Pored mreže apoteka, koja bi obezbedila podjednaku geografsku dostupnost, potrebno je obezbediti i jednakost u pogledu cena lekova, odnosno jedinstvenu cenu lekova, kako bi ih svi građani nabavljali po istoj ceni. Na taj način bi se konkurentnost između apoteka obezbedila kvalitetom usluge i znanjem farmaceuta, a ne cenom leka, koja mora da bude jednaka za sve, napominje Svetlana Stojkov.

U rešavanje ovog problema, u ovom trenutku su uključena četiri ministarstva : finansija, zdravlja, privrede i državne uprave i lokalne samouprave. Mnogi sastanci, međutim, prema našim saznanjima, nisu dali rezultata i pomerili problem sa mrtve tačke.

U Šapcu je raspisan konkurs po kome su državne apoteke nude privatnicima na 10 godina, uz uslov da ostanu zaposleni farmaceuti, tehničari i 30 odsto nefarmaceutskog osoblja.

Direktorka Farmaceutske komore Srbije je ipak, na kraju, optimista da će sačuvati državne apoteke jer smatra da je to od opšteg interesa stanovništva i države.

Sadržaj sa sajta može se preneti samo uz poštovanje USLOVA KORIŠĆENJA

Slične vesti

There are 1 comments

  1. Tihamér Szekeres |

    “Zato iznenađuje da se govori o dugovanjima apotekarskih ustanova,
    ali ne i o domovima zdravlja, bolnicama i kliničkim centrima čija su dugovanja četiri puta veća od državnih apoteka“, kaže direktorica Farmaceutske komore. Ona dodaje da je dug apotekarskih ustanova tek 22 procenta od ukupnog duga državnih zdravstvenih ustanova.” Sve je rečeno, ali onima kojima nije jasno opet se sprema teren za tajkune.

    Odgovori

Napiši komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

X