Lovački savez: Srbijašume ne mogu gazdovati lovištima

161 0

BOR, (IST Media) Lovačko udruženje „Bakar Bor“, proslavilo je 45 godina osnivanja, a ova svečanost obeležena je na najbolji način, useljenjem u novu prostorij u Mesnoj zajednici „Metalug“.

 

Aca Kušljić, predsednik ovog udruženja koje se bavi i uzgojem i prihranom divljači, zadovoljan je zbog toga, jer se „Bakar Bor“, kako kaže skoro pola veka selilo iz jednog u drugi prostor.

 

„Konačno smo, zahvaljujući razumevanju opštine, RTB Bor, ali i brojnih sponzora obezbedili lepo uređene prostorije. Naš zadatak će u narednom periodu biti izgradnja hladnjače, jer bez nje, lov više neće smeti da se obavlja”, rekao je Kušljić.

 

lovacki-dom-2

Borski lovci konačno u svojim prostorijama

 

Svečanosti borskih lovaca prisustvovao je i predsednik Lovačkog saveza Srbije Dragan Šormaz, koji je rekao za Ist Media da “Srbijašume” i “Vojvodinašume” ne mogu upravljati lovištima, i da bi usvajanjem novog zakona o lovstvu, koji je u pripremi, bio zaustavljen haos u ovoj oblasti.

 

„Gde god su oni gazdovali bila je katastrofa, pa smo tako u jednom zatvorenom lovištu kojima gazduju ‘Srbijašume’ pronašli smo samo 16 ženki muflona čime je onemogućena reprodukcija. Tu se lovilo bez kontrole i papira“, rekao je Šormaz.

 

On smatra da su neke „interesne i finansijski moćne grupacije“ tražile svoj interes u lovstvu Srbije, nakon zakona donetog 2010. godine.

 

foto: nadlanu.com
foto: nadlanu.com

„Neki su naivno i nevoljno ili možda čak i svesno, želeli da unište lovačku organizaciju i da lovišta u Srbiji preuzmu interesne grupacije“, kazao je on.

 

Šormaz je dodao da je Lovački savez učestvovao u pisanju radne verzije novog zakona o lovstvu, a ključne promene se odnose na uvođenje lovne karte o kojima će brinuti Savez i na pojednostavljenju načina planiranja kako bi se konačno utvrdio fond divljači.

 

Prema njegovim rečima, novi zakon treba da uprostiti pravilnike i smanji administrativne poslove, ali je potrebno i uraditi plan izlova kako bi lov postao održiv, kako to ne bi postala „hajka po šumama“.

 

„Danas je upravnik lovišta u obavezi da dnevno napiše gomilu papira umesto da bude na terenu, da vidi gde treba napraviti hranilicu, gde ima problema sa deponijom na lovištu, da pripremi prehranu za neke životinje koje zimi bez nje ne može preživeti“, objasnio je predsednik Lovačkog saveza Srbije.

 

On kaže i da su „interesne grupe radile na stvaranju „manjih lovišta.

 

„Zamislite lovišta u istočnoj Srbiji gde seljaci ne mogu da idu u lov, nego moraju da plate ulazak u lovište nekome iz Beograda, Subotice, Minhena ili Sidneja“, kazao je Šormaz.

 

Lovci su, inače, danas u nezavidnoj situaciji jer u nekim krajevima u Srbiji narod traži da više lovi pošto im divljač čini štetu, dok ih sa druge strane neke organizacije nazivaju „ubicama“.

 

„I jedno i drugo je preterivanje, jer mora da se vodi računa o divljači i životnoj sredini, ali i štetama koje ta divlja čini“, kazao je Šormaz.

 

Lovačka udruženja danas deluju kroz Lovački savez Srbije koji gazduje sa 93 odsto lovišta i to je nabrojnija nevladina organizacija u Srbiji.

 

„Ne postoji ni brojnija ni snažnija organizacija u Srbiji sa tradicijom od 120 godina postojanja“, zaključio je Šormaz.

 

Sadržaj sa sajta može se preneti samo uz poštovanje USLOVA KORIŠĆENJA

Nišville

Slične vesti

Napiši komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena sa *

X