SRBIJA (Slađana VDT, Saša Trifunović, IST media) Ekspanzija geoloških istraživanja u Srbiji poslednjih nekoliko godina podiglo ovu zemlju na lestvici zemalja pogodnih za investicuje u rudarstvo, zbog čega mnogi analitičari procenjuju kako bi rudarstvo moglo izvući Srbiju iz ekonomske krize.
Prošle godine je, prema podacima Ministarsta prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, u rudarstvo u Srbiji uloženo 87 miliona evra, pa državni sekretar u tom resoru, Tomislav Šubaranović, kaže kako se procenjuje da će ulaganja u rudarstvo u Srbiji do kraja 2020. godine dostići tri milijarde evra.
Korporativna etika je termin koji u Srbiju dolazi sa takozvanog razvijenog Zapada, a pravo značenje dobija sa rudarskom industrijom, od koje se najviše očekuje da u svojoj poslovnoj praksi postupa društveno odgovorno, poštujući lokalnu zajednicu i životnu sredinu u kojoj radi.
Uporedo sa prispelim stranim kapitalom u geološka istraživanja, u Srbiju je „uvežena“ i svest o etičkom ponašanju kompanija, čiji je cilj očuvanje životne sredine, podrška lokalnoj samoupravi i pravilan odabir kadrova.
Dok je od sedamdesetih pa do kraja devedesetih godina, „rudarski gigant” RTB Bor, kako su ga nazivali u školskim udžbenicima, izgrađivao grad Bor i okolinu, i na taj način pomagao svim zaposlenim ljudima u rudniku, termin korporativna etika nije postojao. Tokom socijalizma, društvenog sistema koji je pre svega naklonjen zaštiti radnika, ona se nekako podrazumevala.
Ono što se, pak, nije podrazumevalo, jeste očuvanje životne sredine, tako da je grad Bor dugo godina nosio titulu najzagađenijeg grada Srbije. Osim diplome prilikom zapošljavanja na odgovornim mestima u kompaniji, „jača“ referenca je bila status i članstvo u Savezu komunista.
Danas, kada su prioritet pre svega profit i produktivnost, korporativna etika postoji kako bi se ostvarila i očuvala dobra komunikacija između kompanija i lokalne zajednice, i na pravo mesto došli pravi kadrovi.
Stalni predstavnik Ujedinjenih nacija u Srbiji, Vilijam Infante, izneo je svoja mišljenja o značaju etičkog ponašanja u sferi rudarske industrije na tribini pod naslovom „Društveno odgovorno poslovanje“, održanoj u klubu Rudarsko-topioničarskog basena Bor.
Infante je tom prilikom rekao, da u grupi društveno odgovornih kompanija ima puno banaka i finansijskih preduzeća, ali ne i rudarskih kompanija.
„Potrebna je industrija koja će moći da vodi razvoj Srbije u budućnosti, a to je rudarstvo. Pritom je veoma značajno znati da društveno odgovorno poslovanje stvara bolju sliku srpskog rudarstva u svetu“, naglasio je predstavnik UN u Srbiji, Vilijam Infante.
NE ZAPOŠLJAVANJU “PREKO VEZE”
Veći segment etičkog poslovanja jedne kompanije leži u načinu na koji zapošljava ljude.
Loša praksa u Srbiji, podrazumeva „zapošljavanje po političkoj liniji“, kao i zapošljavanje članova porodice, rodbine i prijatelja.
Praksa pokazuje da je zapošljavanje efektno samo u slučaju ako je odgovorno i na osnovu stručnosti i znanja kandidata.
Menadžer istraživanja geološko-istraživačke kompanije “Avala resursi“, koja traga za resursima zlata u okolini Bora i Žagubice, Justin van der Toorn, naglašava da je zapošljavanje uvek ključni problem u područijima u kojima ta kompanija radi u Srbiji.
„Istraživačke i rudarske aktivnosti su obično smeštene u ekonomski opustošenim regijama, i to podrazumeva veliku lokalnu nezaposlenost. Kao rezultat toga, imati transparentnu i pravednu praksu zapošljavanja, je od krucijalnog značaja za održavanje dobrih veza sa lokalnom zajednicom“, objašnjava ovaj geolog.
On, takođe, ističe da kompanija „Avala resursi“, vodi računa da se ljudi zapošljavaju na osnovu njihovog iskustva, veština, i nikako ne na osnovu privatnih veza. Da bi se to realizovalo u praksi, kako on kaže, odluku o zapošljavanju donose minimum dvoje menadžera i nikako jedna osoba.
I PRE EU EVROPSKI ZAKONI I PRAKSE
S obzirom da se geološko-istraživačka industrija u Srbiji mahom finansira iz inostranstva, ove kompanije nisu odgovone samo prema srpskim vlastima, već i pred stranim investitorima koji ih finansiraju.
To znači da se na njih primenjuju pravila berze gde su ove kompanije registrovane, a to su pre svega veoma stroga pravila berza u Torontu i Londonu, na kojima deonice drži ogroman broj geološko-istraživačkih kompanija iz čitavog sveta.
Takođe, sve ove kompanije imaju na umu da će Srbija u jednom trenutku ući u Evropsku uniju, što neminovno znači i unapred primenjivanje evropskih zakonskih regulativa i praksi, kako bi spremno dočekale priključenje.
Dušan Simić, ispred Društva za istraživanje i esploataciju mineralnih sirovina „Jantar grupa“, kaže da je najbitnija stvar koju Srbija, pre ulaska u EU, treba da ispoštuje, kako bi se što više investitora odlučilo za našu zemlju, jeste, kako on kaže, „stalnost zakona“.
„Ne treba menjati zakone sa svakom promenom vlasti, naročito ne smeju da se menjaju ključne stvari vezane za procedure i način dobijanja licenci za istraživanje i eksploataciju“, rekao je Simić za IST mediju.
Simić dodaje i to, da je s obzirom na veoma dug investicioni ciklus u geološkim istraživanjima i rudarstvu, koji traje oko desetak godina, za investitora jako bitno da već pri donošenju odluka o istraživanju, mora da zna šta ga sve čeka do otvaranja rudnika, kakve i kolike su mu obaveze prema državi i lokalnoj samoupravi.
„Istraživačke kompanije i rudnici moraju da se ponašaju kao društveno odgovorne kompanije. Ali to je dvosmerni put. I lokalna samouprava mora da pomogne uspostavljanju dobrih relacija i ne bi smela da radi protiv viših državnih institucija, u ovom slučaju, ministarstva“, kaže Simić.
On naglašava da dobra saradnja sa lokalnom samouravom rezultira dobrim stvarima i za kompaniju koja vrži istraživanja i/ili eksploataciju, ali i za lokalnu sredinu jer omogućava zapošljavanje ljudi, podiže se standard, ulaže se u škole, infrastrukturu, kulturu…“.
Za sve geološko-istraživačke kompanije koje operišu u Srbiji, od krucijalnog značaja je društveno odgovoran odnos prema zajednici u kojoj posluju.
LOKALNA ZAJEDNICA JE PRIORITET BROJ JEDAN
Kompanija Rio Tinto, koja u okviru projekta „Rio Sava Exploration“ istražuje kod Loznice novootkriveni mineral bora i litijuma, pod nazivom jadarit, kao jedna od najvećih rudarsko-istraživačkih kompanija u svetu, brižno primenjuje ista pravila poslovanja u svih 40 zemalja u kojima posluje.
Generalni direktor kompanije „Rio Tinto“ u Srbiji, Ričard Stori, ističe da kompanija ova internacionalna kompanija svuda u svetu posluje na isti način.
„Naš način rada podrazumeva poštovanje lokalnih običaja i kulturnog nasleđa. Jedan takav primer je naša saradnja sa Muzejom Jadra na završetku arheoloških istraživanja i konzervaciji grobnica iz bronzanog doba na lokaciji Paulje, u blizini nalazišta jadarita“, rekao je Stori.
On podvlači da „postoji skup osnovnih principa kompanije Rio Tinto, na kojima se zasniva sve ono što rade, bilo da je reč o Srbiji, Mongoliji ili Australiji.
„Mi to zovemo ’Naš način rada’ i to predstavlja kodeks našeg poslovanja u celom svetu“, zaključio je Stori.
Bilo da su junior kao „Avala resursi“ ili velike internacionalne kompanije kao što je „Rio Tinto“, strane kompanije koje operišu u Srbiji drže se strogo pravila, zato što od toga zavisi njihova buduća transformacija u rudnike.
Generalni direktor RTB-a Bor, Blagoje Spaskovski, kaže da ukoliko je firma društveno odgovorna, a u RTB smatraju da jesu, onda se mora osetiti bolji život.
„Polako se približavamo praksi svetskih kompanija i ljudi to moraju brže shvatiti, kako bismo i mi – brže radili“, naglasio je Spaskovski.
„Pored odgovornog ponašanja pri zapošljavanju, u prethodne četiri godine smo preduzeli mnoge aktivnosti , počev od izgleda grada, pa do donacija Medincinskom centru, sportskim ustanovama i u turizam“, kaže Blagoje Spaskovski.
„
